MEDA NI ZA LEK: Zbog desetkovnog prinosa, kilogram ide i do 1.000 dinara

Maloprodajne i otkupne cene meda u Srbiji nikad nisu bile bolje, ali je godišnji prinos zbog pandemije i loših vremenskih uslova prepolovljen, zbog čega meda na tržištu nema ni “na kašičicu”.

Dobri vremenski uslovi i razvoj pčelinjih društava na početku prošle godine bili su uslovi, kako kažu pčelari, “kakvi se samo poželeti mogu”. Međutim, u sred proleća, kada je trebalo pripremiti pčelinje zajednice za predstojeću pašu, epidemija korona virusa “zabranila” je kretanje mnogim proizvođačima koji nisu mogli da odu do svojih košnica.Na to se nadovezao aprilski mraz i velika količina padavina u maju zbog čega je bagremova paša propala i prinos ove vrste meda je tri puta manji od očekivanog, pogotovo na području centralne i zapadne Srbije i Vojvodine. Pošto je zbog loših vremenskih uslova izostala i livadska paša, a proizvodnja lipovog i suncokretovog meda bila prosečna, generalni rezultat je da je prinos u 2020. godini bio – prepolovljen.

– Na stacionarnim pčelinjacima mnogi pčelari su već u junu morali da prihranjuju svoja društva, pogotovu ona izrojena, kako bi sanirali i spasili svoje pčelinjake. Kada se sve ovo uzme u obzir i izuzetno sušan kraj leta, koji je prouzrokovao nizak unos polena i nedovoljan razvoj legla, imamo situaciju da su pčelinja društva ušla u zimu relativno slaba. Podaci sa terena govore da imamo veliki procenat stradanja i smrtnosti pčelinjih društava – kaže Goran Gavrilović, predsednik Udruženja pčelara “Nukleus”, napominjući da je prošla godina peta za redom kako je prinos meda u Srbiji slab.

Deficit meda na tržištu doveo je do toga da njegova cena u jednom trenutku bude svih 1.000 dinara naročito na beogradskom tržištu, dok se sada kilogram bagrema i mešanog meda prodaje za 800 do 900 dinara, što je praktično skok za 200 dinara u odnosu na period pre godinu dana.

Početak rada pogona za otkup i pakovanje meda Saveza pčelarskih organizacija Srbije u Rači doveli su do toga da otkupna cena bagremovog meda dostigne rekordnih 6,5 evra za kilogram čime su pčelari zadovoljni.

– Problem je, međutim, u tome što meda nema ni “na kašičicu”. Revnosni i ažurni pčelari sve nedostatke u pogledu hrane, borbe protiv varoe i uzimljavanja su završili do polovine septembra, tako da mogu mirno da čekaju proleće. Svi se nadamo dobroj bagremovoj paši sobzirom da je bagrem u poslednje dve godine podbacio. Uzalud su dobre cene kada izostane prinos, a u poslednjih 12 godina praktično su samo dve godine po prinosu bile dobre. Zato je od izuzetnog značaja da država subvencioniše ovu poljoprivrednu granu – kaže pčelar Đorđe Marković.

U Srbiji se zavisno od pašne sezone godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog koji je i najtraženiji na tržištu.

#cena, #med

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.