Ispovest Čačanke: Gospod me spasi bolesti i večne propasti!

– Bojim se Svemogućeg Gospoda Boga i Njegovog strašnog suda i zato Vas, molim  da zajedničkim snagama pomognemo građanima Srbije i dokažemo koliko su biometrijska dokumenta opasna za dušu, što sam i lično iskusila, jer, kada je duša bolesna, telo obavezno teško oboleva, itekako sam to osetila na svojoj koži i zato imam materijalne dokaze – ovako je započela svedočenje bivša Čačanka u autorskom tekstu koji je dostavila medijima.

Iako sam znala još 2008, 2009, da ćemo dobrovoljnim pristajanjem  uzimanja biometrijskih dokumenta, već dok smo na zemlji, potpisati  ulaznice za pakao, odnosno samoubistvo, 2010. sam uz blagoslov “čuvenog” igumana Preobraženja Venijamina podigla dokumenta. Istovremeno, bezmalo me je preklinjala monahinja, iz sada već bivšeg Ovčarsko- kablarskog Blagoveštenja, jer su ga zaposeli jeretici kao i većinu crkava i manastira u Srbiji, da to ne činim “ni po cenu života”, jer “zamalena je zemaljsko u odnosu na Nebesko carstvo”. Pravdajući se činjenicom da su mi biometrijska dokumenta neophodna, da sam bez njih životno ugrožena, a pri tom znam da bez Boga ni preko praga, preuzela sam pasoše i lične karte, nazovi savremene za sve nas. Tada je tek moj život krenuo u sunovrat, iako sam do tada mislila da sam živeći zbog nesrećnog i čemernog života u bolu od kojeg se kosti lome, stigla do dna i da ljudski um više od te težine bola ne može  izdržati. Međutim, iz godine u godinu, iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, nesreća je uzimala svoj danak i tako čitavu deceniju. Nekada mi  se činilo da su me  samo sekunde delile od  narednog životng udaraca, koji je uvek bio žešći. Spolja sam postala zombirani  čovek sa balsamovanim osmehom, i pri tom sa nevidljivim ogromnim teretom na plećima, da sam nekada mislila da ću negde, hodajući, pod tim teretom zauvek  pasti. Iako sam uzevši dokumenta, izdala Boga, i dalje sam smatrala da sam veran Božji sluga, a IZDALA Ga. Kakva gordost, kakva sopstvena zabluda, kakva pogibija za dušu – potresno svedoči naša sagovornica.

-Telo tu torturu više nije moglo da izdrži. Počela sam bukvalno fizički  da se gasim. Svi simptomi su ukazivali da imam tešku bolest, što je i potvrdio nalaz tumor markera. A onda je krenula nevidljiva bitka, bez skalpela, ali i mučna snimanja. Stavila sam veliku tačku na sve analize, jer sam polako počela da se podsećam obećanja Bogu i ljudima, da ne prihvatamo biometrijska dokumenta – i tako drugima svedočila istinu, a prva SAMU sebe izdala. Uprkos mojim stravičnim grešaka i neposlušanju, kako- tako, molitve za mene su se čule na Nebu, ali, naravno, ne od mene. Sveti ljudi, Iguman, ali i Matuška (koja me je molila da ne uzimam đavolja dokumenta), sa čeljadma koja su se već odrekla plastificiranih kartica,  nisu me ostavili na cedilu. Zahvaljujući njihovim molitvama, ali bez njihovog nametanja, jer ljubav se ne nameće, pronašla sam i odgovor odakle sva zla dolaze na način koji nikom ne bih poželela. Ta mrzost je postepeno ubijala moju bolesnu dušu, ali i telo,  jer sam kroz biometrijska dokumenta dobrovoljno sklopila,  “predbračni” ugovor sa satanom.

POSLE BIOMETRIJSKE METASTAZE SLEDI PUT KA ISCELJENJU  – – Kada sam krenula da se za ljubav Boga u pismenoj formi odričem biometrijskih dokumenata, mogu slobodno da kažem da sam uz Božju pomoć našla bar put olakšanja za dušu, ali i ozdravljenje, tako  osećam. Ne mogu vam rečima opisati kakvo olakšanje, a da li ću zadobiti milost Božju, to ću tek videti, i zato sam želela, da sa vašim čitaocima podelim ovu priču, ako nije već kasno. Šurovanje sa đavolom je tako nagrnulo na biometrijski najstrašniji način bez nade za naše spasenje, što nije bilo tako pre dvadeset vekova, iako su tada ljudi Boga raspeli. Tada Vaskrsenjem, Gospod je oprostio i  jasno dao do znanja da ipak  ima nade za sve nas, samo je trebalo da Ga zamolimo i živimo po Deset Božijih zapovesti. Međutim, danas u 21. veku iznova raspinjemo našeg Stvoritelja, Gospoda, koji nas voli više nego mi sami sebe, ovog puta, nažalost, bez nade za spasenje ljudskih duša, jer smo Ga biometrijskim dokumentima, iznova  izdali na najstrašniji način  trasirajući put za antihrista kako bi  se što pre zacario – najveći mrzitelj, čovečanstva, roda ljudskog  i čitave vasione iz koga potiče svo zlo ovoga sveta – ukazuje naša Čačanka koja je stan zamenila za selo.

BIOMETRIJSKA DOKUMENTA  POREZ NA DUŠU – Kako tvrde ruski sveti oci, biometrijska dokumenta su pogubna za dušu. Ona vode ka masovnom kontrolisanju stanovništva, tako da gospodari tame, kao na daljinski  mogu da nas isključe i zbrišu sa lica zemlje, kada to požele. Autistično i prećutno prihvatamo nametnuta dokumenta, čime smo izgubili  osnovno ljudsko pravo slobode, ali pre svega  vlasništvo nad dušom. Ovim “ skalamerijama”  najbrže nas stavlaju  u najveći i najbrojniji svetski elektronski tor, blago rečeno, ne , nego  LOGOR, bez prava izbora, ali  i  onemogućili nam borbu za  večan život.

O ovoj temi se već nekoliko decenija govori i izučava sa naučnog i duhovnog aspekta. Rađene su studije, ne samo  američkih  i ruskih  naučnika, koje dokazuju da biometrijska dokumenta ne  pomažu samo „velikom bratu“ da nas nadzoriše, već i da dušu dobrovoljno poklonimo đavolu, a samim tim ugrožavamo i naše telesno zdravlje. Postali smo bolesna nacija. Prema stastici, u Evropi prednajčimo po broju teških i neizlečivih bolesti, što svedoči i životna priča bivše sugrađanke, koja je spas našla preselivši se u selo.

GDE STOJI NAŠ POTPIS NA LIČNOJ KARTI- Niko ne pita, a kamoli da se buni šta će na dokumentu suverene, nezavisne dražave Republike Srbije, njujorški, paganski, simbol, fotografija stilizovanog kipa “slobode”, satanski znak boginje Ihštar sa bakljom u ruci. Našim potpisom  saglasni smo sa đavolom jer se potpisujemo ispod njenog simbola. Taj njihov ”lučonoša” je otpali  od Boga prvobitni anđeo, satana. A nigde nema  likova naših junaka koji su krvlju platili ovu zemlju Srbiju, a kojih je prepuno Božje nebo!? Da li je to lična karta Srbije ili neke nove globalističke kolonije, što je i osnovni cilj da nas pretvore u zombirane ličnosti sa mozgom glinenih golubova, ili  bolje rečeno pihtijaste mase – pita se ta žena – u ime svih nas. Aparaturu za štancovanje propusnica u pakao, ličnih digitalnih dokumenata, to kukavičije jaje kupljeno je za velike narodne pare -100 miliona dolara, još 2000. godine. Aktivirano nekoliko godina kasnije i tako smo postal nečiji taoci. Zakon o zaštititi podataka o ličnosti (97/08), drugi odeljak, podnaslov “Nedozvoljenost obrade”, dakle po Ustavu Republike Srbije ne postoji niti jedan osnov da se državi da ovlašćenje da milione građana, nametanjem i kroz  biometrijska lična dokumenta (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica, vozačka, kartice…)  posmatraju  kao potencijalne osumnjičene za nepostojeća krivična dela, bez elementarne zakonske pretpostavke nevinosti koja je obaveza u svim državama odvajkada. To dokazuju i postavljene kamere kao čitači naše privatnosti.

Međutim,  ovo je samo uvod da pod izgovorom fotografisanja, uskoro, putem lasera, u istoj digitalnoj komori, lukavo i perfidno, u desnu ruku i čelo ubace 666, što  istovremeno predstavlja ime satane. Na ovaj način smo definitivno potpisali smrtnu, samoubilačku, presudu još za života na zemlji.

DA LI SU PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI U SRBIJI POSTALI MANJINA? -Sloboda veroispovesti podrazumeva da se ne vređa veoma osetljivo Pravoslavno versko osećanje, nametanjem tudih, okultnih učenja. Član 45. Ustava RS nalaže da je versko opredeljenje neprikosnoveno. Očito da smo ovim činom, kao Pravoslavni Hrišćani koji je deo većinskog broja naroda Republici Srbiji postali, manjina. Stranac na sopstvenom  ognjištu. Nismo imali pravo na izbor da možemo da zadržimo papirne, umesto plastičnih dokumenata koji sa sobom nose nesagledive posledice. A pri tom to isto ne bismo nametali drugima, kao što je učinjeno  nama. Član 23  u Ustavu  Republike Srbije (drugi deo :”Ljudska i manjinska prava i slobode” podnaslov „Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti) u čijem prvom stavu stoji: “Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite”. Uprkos tome, morali smo da promenimo postojeća dokumenta čija važnost nije istekla, iako je pisalo “trajno važeće” . To je najpre učinilo više od milion i po penzionera. Znači, Zakon može kad hoće da (ne) važi i preko noći  sve što slovi da je “trajno”,  postaje “privremeno” i to o našem trošku. Da li posle ovoga  možemo postati i beskućnici? Po čemu je ova plastična lična karta, postala jača od prethodne, iako su svi naši podaci ostali identični, jer je Petar Petrović  bio i ostao P.P. Da, postoji razlika  u sotonskim simbolima kojih ima u izobilju.

NERAZUM NAS SATRE

“Nerazum nas satre, Gospode Bože naš. Od nerazuma njiva se tvoja pokri korovom, i seme Tvoje u opasnosti je da bude ugušeno. Pohitaj Gospode i spasi usev Tvoj, dok nije korov prevladao”…

Sv. Vladika Nikolaj Velimirović.

BOGOM POSLANI – Zarad boljeg sagledavanja pisanija, pogledajte dokumentarne prikaze na yutube :”Krst ili hleb”, “Nove lične karte  666-dozvola za život (porez na dušu)”, “Antihristov pečat”, “Dečak Vjačeslav o pečatu Antihrista”, “Otac Vasilije Novikov – mirotočiva slika, “San Svetog Jovana Kronštanskog”, “Biometrijski dokumenti vode u ad- svedočenje iz Srbije”, “Njen izbor je bio Krst -Sveta Novomučenica Marina”, “Kako se zakonski odreći biometrijske lične karte?”, “Tajna zveri”, proročanstvo Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića,”Nebeska Liturgija”, koje je napisao tri meseca pred upokojenje, 1956. godine.

HRAM DUHA SVETOGA – Američki naučnici su opitno dokazali da su u svakom čoveku, od Adama i Eve, u DNK utkane reči Svetog Pisma “Hram Duha Svetoga”. Prihvatanjem biometrijskih dokumenta, telo se pretvara u sotonsko, đavolje leglo, jer se u zatrovanoj krvi ”zapis večnog spasenja” automatski briše, bespovratno nestaje, kao i ime dobijeno Krštenjem.

ZA BOGA JE VAŽNO IME, ZA ĐAVOLA BROJ – Kod Boga je kršteno ime upisano u Knjigu života, dok satana teži  da bude suprotno Gospodu, da ostanemo bez imena tako što ćemo po svaku cenu dobiti broj 666, koji se automatski  spaja sa ličnim brojem. Koliko je pogubno svedoči kroz istoriju žigosanje logoraša brojem. Time smo dobili, nazovi, novo ime čija su slova zamenjena brojevima, a automatski izbrisani iz Božje, Krštene  knjige večnog života. Biometrijskim dokumentima upravo to činimo i kao satanini podanici postajemo stanovnici pakla. Svojom voljom ostajemo bez Krštenja,Vaskrsenja, zapravo bez Boga. Na to kroz predanje su ukazivali Sv. Jovan Bogoslov u Otkrovenju (Novi Zavet gl. 13) “Poklonjenje zveri…žig i broj zveri” kao i Sveti oci, još pre više od dve hiljade godina.

SPASENJE ODRICANJEM – Jedini način da izađemo iz ovoga je da se odreknemo u pismenoj formi biometrijskih dokumenata tako što ćemo ih poslati na adrese od kojih smo i primili (Yutube “Biometrijska dokumenta vode u ad-ispovest iz Srbije”), tvrdi naša sugrađanka koja je nakon toga spas našla na plodnoj srpskoj zemlji, napustivši grad pre nekoliko godina. 

OBRUKASMO SE O BOGA I SVETOG SAVU

“…Ne razumeju da gram zla otruje tovar dobra… Zverski ljudi, sa iskidanom Trojicom u sebi, zverski carevi, ni po milosti Božijoj, ni po volji narodnoj vode i vodiće rat protiv Svete Trojice. Ali je rečeno i prorečeno da će Sveci Višnjega preuzeti Carstvo i držaće Carstvo na vijek i do vijeka”, Sv. Vladika Nikolaj Velimirović.

Obrukasmo se o Svetog Savu, kneza Lazara, Vladiku Nikolaja i sve srpske i Svete velikomučenike koji su krv prolili za Boga i svoj narod. O zemlju natopljenu njihovom mukom da bi nama bilo bolje i da bismo živeli u slobodi kao i naša pokolenja, a  mi bud-zašto raspordajemo, ne samo zemlju i tela, to je manji greh, nego svoje duše, koje  ničim ne možemo kupiti, jer nemaju cenu kao ni sreća, ljubav …. dobrota.

Neobično je da se sveštenstvo i monaštvo javno ne oglašava, molbom, kolenopreklono ako treba, da  se duhovno ne ubija srpski narod, među kojima bi trebalo  patrijarh, prvi među jednakima, da zaštiti svoj narod, kao Sveti Sava? Možda je najlakše zariti glave u živi pesak i da prodamo veru za večeru i egzistiramo zarobljeni novcem kao Juda izdajnik. (Ne)sveštenstvo naroda se seti samo kada treba da naplate, kao firma, uslugu a Bog takve ne čuje, obezglavljeni srpski narode. Učinimo na ovoj njivi Gospodnjoj što je do nas, a lična hrabrost nam neće trebati, jer imamo najvećeg pobednika i neba i zemlje, Gospoda Isusa Hrista, kao i Caricu Nebesku, Svetog Savu, Svetog Vladiku Nikolaja,  i sve Svete koji  nas čuvaju u svakom času. Nije strašno ubiti telo, koliko dušu. Rekoh i spasih dušu.

Sluga Božji, Z. Nikolić (puno ime poznato redakciji)

#Gospod Bog, #isceljenje, #ispovest

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.