Zašto strukovna udruženja pravosuđa nisu zadovoljna dosadašnjim predlozima za izmenu Ustava

Srbija treba da promeni Ustav kako bi smanjila prostor za politički uticaj na pravosuđe – to je jedan od zahteva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj zadatak trebalo je da završimo još 2017. godine, a po svemu sudeći i novi rok iz Akcionog plana za poglavlje 23 ćemo probiti, ocenjuju stručnjaci. U Društvu sudija Srbije naglašavaju – rokovi nisu važni koliko sadržaj. Zato traže razgovor sa predsednicima Skupštine i Odbora za pravosuđe.

Bolje ne menjati sadašnji Ustav nego prihvatiti tekst koji je 2018. uradilo Ministarstvo pravde, što pritom i nije njihov posao, već je posao Skupštine, kažu u Društvu sudija Srbije.

Ako bi se takvo rešenje, ipak, usvojilo, otvorio bi se, smatraju, još veći prostor da se politika meša u sudsku granu vlasti. U telu koje je nadležno da bira sudije na trajni mandat, odlučuje o njihovom napredovanju i razrešava ih, većinu više ne bi činile sudije i broj članova bi bio paran.

“Drugu polovinu bi činili pravnici koje bi birala Narodna skupština dvotrećinskom većinom, a ako ona ne postigne tu većinu, onda bi te pravnike birala jedna petočlana komisija od kojih su tri člana direktno zavisna od parlamenta. Osim toga, paran broj članova Visokog saveta sudstva bi bio problematičan za donošenje odluka, morao bi se raspustiti svaki put kad je izjednačen broj glasova ukoliko se u roku od 60 dana ne donese odluka, što je veoma podložno raznim uticajima i ono što mi zovemo trgovinama uticajem”, kaže Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.

Napominje da nije dobro određen ni put kojim bi sudije ulazile u pravosuđe.

“Za izbor sudija se predviđa kao obavezno obuka u Pravosudnoj akademiji koja nije nezavisna i u kojoj izvršna vlast ima uticaj”, dodaje Bjelogrlićeva.

Koliko će uticaja imati radni tekst Ministarstva pravde na tekst koji će raditi skupštinski Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, za sada ne znamo. Skupština još nije ni odlučila da li prihvata predlog Vlade da se Ustav promeni.  

“Uskoro će početi ta procedura u samoj Skupštini, a to znači zasedanje Odbora za ustavna pitanja. Tekst, kako treba da glase te tačke i ti članovi, tek će se pisati, zato i kažem da je to otvorena knjiga da se čuju sva mišljenja”, napominje Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije.

Spreman je, kaže, da čuje Društvo sudija Srbije. “Naravno da ćemo razgovarati”, dodaje Dačić.

Različiti glasovi od dela struke i predstavnika vladajuće većine – prvi smatraju da treba smanjiti učešće Skupštine u izboru sudija ili potpuno isključiti iz tog procesa, drugi suprotno – da poslanici treba da odlučuju o tome ko će u sudnicu, a ne da sudije biraju sudije.

“Narodna skupština bez obzira na pojedinačne stavove narodnih poslanika će svakako svoj politički stav sagledati i dati kada se bude raspravljalo o tom predlogu”, ističe Dačić.

Predlog i od onih koji sumnjaju u dobar ishod u Skupštini – da se u obzir uzme naša politička i pravna kultura i u skladu s njom traže rešenja.

“Da parafraziram Jašu Prodanovića, kao što su se kod nas ustavi rušili kao kule od karata pod svakim političkim vetrom i naletom različitog vetra, tako je i sudska nezavisnost kod nas uvek bila solidno uređena u ustavima ili relativno solidno, ali se u praksi nije uvek ostvarivala i bila je vrlo krhka”, navodi Tanasije Marinković, profesor Ustavnog prava.

Savet stručnjaka je i da se prilikom pisanja promene najvišeg pravnog akta u obzir uzme analiza koju su pre nekoliko godina uradili profesori prava. 

#evropskaunija, #ustav, #zahtev

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.