Ono što drugi tokom pandemije nisu mogli – poštari su uspevali

Najstariji poziv utkan u svakodnevni život svih generacija u svakom delu zemlje, čini poštare i Poštu stubovima komunikacije društva.

Po najdubljem snegu i najjačem suncu, po planinskim vrletima i bačkoj ravnici, užurbanim gradovima i udaljenim zaseocim, blizu 4.000 poštara i dostavljača Pošte Srbije svakog radnog dana pređe desetine hiljada kilometara kako bi isporučili pošiljke u svakom kutku Srbije. Za mnoge sugrađane, posebno za najstarije i one u najnepristupačnijim predelima, upravo su poštari jedina sigurna podrška na koju mogu da se oslone – oni im ne donose samo poštu i penzije, već im i pomažu na mnoge druge načine.

Iako je bilo poznato da su u zavejanim planinskim selima, poštari  jedini ljudi koje meštani tokom dugih zimskih meseci sreću, poštari su sada i jedini koji su u vreme vanrednog stanja najstarijim sugrađanima u svakom delu Srbije bili oslonac, uteha i podrška, jer su neretko bili jedini ljudi koje su mogli videti na svojim vratima. Za sve njih, ova godina je bila jedna od najzahtevnijih, jer što drugi nisu mogli, poštari su po prirodi svog poziva, uspevali da postignu.

– Radimo više nego obično i van radnog vremena, trudimo se da ispoštujemo kratke rokove, ponesemo uz to i lekove koje deca šalju roditeljima na selu, ima dosta staračkog stanovništva ovde… Ljudi različito reaguju kada me vide na vratima, neki su uplašeni  zbog svojih bolesti, neki radosni i prijatno iznenađeni dolaskom poštara i kada mu vreme nije – prenosi iskustva sa dostave Milija Savić, koji već dvadeset godina dostavlja poštu i pošiljke na čitavom području Zlatibora i Čajetine, na teritoriji ukupne površine od 150 kvadratnih kilometara.

Donedavno, Milija je do korisnika u zlatiborskim zaseocima stizao  „fijatom pandom“, a sada puteve savladava savremenim „kvadom“, jednim od ukupno deset novih specijalizovanih vozila koje je Pošta u oktobru nabavila za dostavu u teško pristupačnim i planinskim predelima na Zlatiboru, Mitrovcu na Tari, Mokroj Gori, Goču, Rudnu, u Vlasu i Surdulici, kao i na teritoriji Sokobanje, Banje Koviljače i Kuršumlijske Banje.

Pošta „kvadom” sada stiže i u pet zaselaka duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, na teritoriji Kuršumlijske Banje. Donosi je upravnik pošte, Filip Filipović, koji je moped zamenio ovim savremenim vozilom. Kad završi rad sa strankama, oko podneva kreće put svog rejona koji obuhvata 13 naselja brdsko-planinskog (Kuršumlijska Banja) i planinskog terena.

U razuđenim zaseocima gde je dosta staračkih domaćinstava, sa po jednim članom, starosti preko 70 i 80 godina života, a gde je najbliži komšija udaljen pet-šest kilometara, Filip stanovništvu pruža pomoć kad god zatreba.

– Svojim delovanjem nastojim da skrenem pažnju na teškoće dela stanovništva koji u 21. veku živi bez vode i struje, bez primanja, odsečen od civilizacije, uz brojne druge svakodnevne probleme. U martu, kad je tokom vanrednog stanja pao i sneg, uz pomoć prijatelja i humanista, snabdevali smo najugroženije stanovnike brašnom, šećerom, kafom, kvascem i drugim osnovnim životnim namirnicama – kaže Filipović.

Do razbacanih sela na prostoru Mojstirsko-draških planina i Peštere – Draga, Vrba, Južni Kočarnik, Dulebe, Pope, Batrage, Zapadni Mojstir, Istočni Mojstir, Ćulije, Biohane, Špiljani, Bregovi i najmanjeg sela Gnila, sa svega dva domaćinstva i šest stanovnika, poštar Nermin Čalaković relazi poštanskim „fijatom pandom” nekada i do 80 kilometara dnevno.

– Uz penzije, često nosim i lekove i životne namirnice, koje su domaćini poručili. Na ovom području nadmorske visine od 1.300 do 1.700 metara, kad se pojavim na vratima meštanima, posebno najstarijim, i inače izolovanim, često se desi da sam im baš ja gotovo cele godine bio jedina veza sa svetom, a tako je i u vanrednim okolnostima – kaže Čalaković, koji je nebrojeno puta bio prinuđen da sam krči smetove kako bi stigao do svih korisnika u ovim, najnepristupačnijim selima i zaseocima u Srbiji.

A da je poštarski posao podjednako izazovan u ravnici kao i na planinskim vrletima, svedoči Julijana Mago, jedna od 84 žene, koliko ih je trenutno angažovano na poslovima dostave u Pošti Srbije.

Julijana je, kao i njen kolega iz Kuršumlijske Banje, pre podne upravnica pošte, a kad tamo završi rad sa strankama uzima poštansku torbu i mopedom kreće na teren kako bi isporučila poštu stanovnicima Mileševa i okolnih salaša. Desilo se da je zimi maleni moped bio nemoćan pred bačkim smetovima, te je Julijana sopstvenim traktorom iskrčila snegom ophrvane puteve u Mileševu da bi došla do zavejanih salaša. Uvek nasmejana na mopedu, poznata je u tom malom mestu i na okolnim salašima po tome što nikada ne kasni.

Priroda poštanskog poziva i tradicija Pošte Srbije, koja je u junu obeležila 180 godina postojanja, potvrđuju da je ovaj, jedan od najstarijih poziva, utkan u svakodnevni život svih generacija, u svakom delu zemlje, što poštare i poštu čini stubovima komunikacije društva. Država je tamo gde su joj veze sa građanima, a Pošta je, zahvaljujući svojim poštarima i dostavljačima, u nekim delovima zemlje jedina koja tu vezu između države i građana i predstavlja.

#poštari, #rad

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.