Ovo su jedini Božićni običaji koje bi trebalo ispoštovati

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. To je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima.

Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda – unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.

Sama suština praznika svuda je ista – slavi se Hristovo rođenje, ali se i neguju porodični odnosi, s obzirom da je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.

Pravoslavni hrišćani ovaj praznik slave 7. januara, a dan pred Božić slavi se Badnji dan. To je poslednji u Badnjoj nedelji kada se ustaje rano, pre zore, i tada deda i unuk, najmlađi i najstariji muškarac iz kuće idu u šumu po badnjak. Odmah po ustajanju u kući se loži vatra i pristavlja se pečenica, a žene pripremaju kolače, torte i Božićnu trpezu.

Pre zore muškarci iz kuće idu u šumu da poseku badnjak. Obično se bira cer, koji domaćin, okrenut ka istoku seče sa tri snažna udarca. Prilikom odsecanja izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice. Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva.

On se stavlja u karlicu što pomaže da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi. Nekada se prvi iver potapa u vodu koju oboleli piju radi ozdravljenja, dok se negde stavlja pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.

Jedan deo ivera se čuva u kući i veruje se da celoj porodici donosi mir i blagostanje. Badnjak se ka kući nosi na desnom ramenu, a kada se donese uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do uveče kada ga domaćin unosi u kuću.

Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić i deo iverka sa Badnjaka, pa onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele godine.

Zajedno sa badnjakom, domaćin i njegovi sinovi unose u kuću i pečenicu i slamu. Muškarci koji nose pečenicu na ražnju, uz reči “Dobro veče, srećno Badnje veče” stupaju desnom nogom preko praga, a u kući ih dočekuje domaćica koja posipa sa zobi domaćina i pečenicu izgovarajući reči “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica”.

U srpskom narodu pečenica je najčešće mlado prase, dok u nekim krajevima to može biti i mlado jagnje i naziva se veselica. Na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid gde ostaje do Božića kada se služi na Božićnu trpezu. Na prazničnoj trpezi se ne sme naći pernata živina jer ona simboliše nazadovanje i rasturanje kuće zato što kljuca i baca zemlju iza sebe.

Položajnik je osoba koja prva ulazi u kuću na Božić. Stupa desnom nogom preko praga, pozdravlja ukućane rečima “Hristos se rodi”, na šta mu oni odgovaraju “Vaistinu se rodi”. Zatim položajnik prilazi vatri i grančicom sa badnjaka je džara govoreći “Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i veselja” i dalje nabrajajući sve ono što misli da bi valjalo da se u domaćinovoj kući umnoži.

Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju sa: “Vaistinu se rodi!”. Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše: “Mir Božji, Hristos se rodi”.

#božić, #običaji

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.