Svetski dan borbe protiv HIV-a – kako žive zaraženi u doba pandemije

Od početka epidemije, koja je u Srbiji bila 1985 godine, zaključno sa novembrom ove godine ukupno je dijagnostikovano 4.123 osobe inficirane HIV-om od kojih je polovina obolela od AIDS-a a jedna trećina je umrla. Od početla ove godine do sada prijavljeno je 55 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om što je trostruko manje nego prošle godine u istom periodu, 10 osoba je obolelo od AIDS-a a četiri osobe su umrle.

Gostujući u Jutarnjem programu Danijela Simić, epidemiolog Instituta “Batut” kaže da i ove godine, i pored pandemije kovida 19, građani mogu da se cele godine testiraju u savetovalištima za HIV u svakom od Zavoda ili Instituta za javno zdravlje u 24 grada i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenta u Beogradu.

U studentskoj polklinici i danas će do 19 časova ulaz će biti otvoren za sve koji žele da se posavetuju i testiraju na HIV.

Doktorka Simić poziva sve koji su imali neki rizik da se testirju jer je, kako ističe, veoma bitna rana dijagnostika i početak lečenja.

Prema njenim rečima terapija u Srbiji je savremena i dostupna. Ono što je bitno da je od 2016. godine, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, svaka osoba čim joj se dijagnostikuje HIV infekcija, treba da započne lečenje i ono je doživotno. 

Dodaje da se terapija mora redovno uzimati. Dok traje pandemija pacijenti dobijaju produženu terapiju na devet meseci, besplatna je i ide na teret RFZO. 

“Krajem 2019 godine 2.065 osoba je bilo na terapiji”, ističe epidemiolog Instituta “Batut”.

Naglašava da je teško proceniti da li je, zbog korone, rizik da se neko zarazi sada manji.

“Ja bih rekla, uz pretpostavku i ograđivanje, prvo putevi kako se prenosi kovid i HIV, pa i hepatitis Be i Ce su potpuno razlčiti. Da li sada, kada smo svedoci mnogih restrktivnih mera, da li je veće ili smanjeno druženje u smislu pronalaženja novih partnera, seksualni odnosi bez zaštte to će nam vreme pokazati”, objašnjava doktorka Simić.

Osobe koje su dijagnostikovane, dodaje doktorka, i na terapiji, koje su imunološki stabilne nema dokaza da su u većem riziku od zaraze kovidom i da će imati težu kliničku sliku. 

Goran Radisavljević, direktor Timočkog omladinskog centra vodi projekat koji se realizuje širom Srbije. Projekat se odnosi na tri stvari. Jedna je odnosi održivost samih usluga koje se sprovode u Srbiji kod populacije u riziku, drugi deo je vezan za jačanje kapaciteta svih aktera koji postoje u Srbiji i treći je medijsko prepoznavanje svih tih usluga kako bi se što bolje definisala sama odgovornost.

Važne su dve stvari, da se što pre otkrije ako je neko inficiran i da se odmah započne lečenje i tako proživi mnogo godina, a druga je da se bolest ne širi. 

Radisavljević kaže da ne bi da bude pesimista da li je svest o tome dovoljno razvijena.

“Uvek govorim da jeste ali da je tako ne bi imali novoinficirane. Ova godina je malo specifična zbog kovida, jer nisu svi došli na testiranje”, poručuje.

Prema njegovim rečima postoji svest ali uvek treba raditi i sa opštom populacijom i spustiti nivo i na osnovnu i srednju školu gde se radi vršnjačka edukacija .

“Mi imamo nacionalni grant koji sprovodi Ministarstvo zdravlja koji rade u četiri velika grada Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš gde se pokušava da se targetira što veći broj predstavnika populacije koje su u rziku i da se testira velik broj tih ljudi. To su pre svega muškraci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, seksualne radnice, intravenski korisnici droga i osobe koje su već zaražene HIV-om”, poručuje Goran Radisavljević.

#hiv, #sida

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.