Kakve su šanse da u Srbiji zažive „Zelene javne nabavke”?

Od 3,7 milijardi evra koliko se godišnje potroši za javne nabavke u Srbiji one za zdraviju budućnost nacije ne čine ni simboličnu količinu

Država je uvek najveći kupac i kroz svoje nabavke trebalo bi da čini primer kako se treba ponašati, a parama iz državne kase u Srbiji se godišnje kupi robe i usluga za oko 3,7 milijardi evra, odnosno za oko osam odsto BDP-a.

Na veliku žalost ono što je gotovo sadašnjost razvijenog sveta a trebalo bi da bude i naša budućnost, cirkularna i održiva ekonomija, u Srbiji ne stoji dobro ni „u papirima“ a kamoli u stvarnosti. „Zelene“ javne nabavke, odnosno kupovina životnoj sredini prijateljskijih proizvoda, od energetski efikasnijih računara, preko štedljivije rasvete i kancelarijskog nameštaja od drveta dobijenog iz održivih izvora, sve do upotrebe recikliranog papira i usluga čišćenja ekološkim proizvodima, sve je to na dohvat ruke ako se neko pozabavi time, kaže za 24sedam Sandra Kamberović, ekspert za cirkularnu ekonomiju.

– Privredna komora Srbije je ove godine sprovela analizu i ispostavilo se da postoji spremnost kompanija za primenu pravila cirkularne ekonomije, postoji i dovoljan nivo znanja u zemlji da se s tim krene. Čak postoji i novac, preko sredstava planiranih Balkanskim investicionim fondom EU, ali u Srbiji i dalje ne postoji sistemski pravni okvir. Država sama uopšte ne primenjuje zelene javne nabavke a reciklaža nam se svodi na sortiranje otpada na deponijama – kaže Kamberović.

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije blago raste iz godine u godinu, ali to je zato što su „obične“ javne nabavke obavezne i zakonom i pravilima koja nam diktira EU. Međutim i tu ima problema, pre svega zbog toga što oni koji se u državnoj administraciji time bave nisu ni stimulisani da sprovode postupke javne nabavke kao bi trebalo, tj. da društvo u celini ima najveći benefit od njih.

„Čitanje“ Zakona o javnim nabavkama (Sl.gl.RS 91/19) u Komisijama za javne nabavke po pravilu se završava članom 6. koji utvrđuje načelo ekonomičnosti i efikasnosti ponuđača, gde je stavom 1 određeno da se naručilac posla mora voditi načelom ekonomičnosti trošenja javnih sredstava.

To se u Srbiji svodi na pravilo najniže cene, koje je i potvrđeno u članu 132 istog zakona, gde je naručiocu iz državne uprave velikodušno ostavljeno da izabere jedan od četiri kriterijuma „ekonomski najpovoljnije ponude“: cenu proizvoda, zatim trošak tokom celog životnog ciklusa (cena nabavke, održavanja, upotrebe, troškovi odlaganja i recikliranja), pa spoljašnje ekološke troškove (koliko emituje gasova staklene bašte ili drugačije zagađuje okolinu), i na kraju da sam proceni potreban kvalitet i po njemu odredi cenu a da se ponuđači nadmeću kvalitetom.

Već do članu 13 se ne stiže u čitanju a on propisuje načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti.

– Kod nas se član 6 uvek tumači kao „dajte najnižu cenu“ i niko ne gleda na kvalitet i evropske standarde da li u proizvodu ima 30 odsto recikliranog materijala, koliko je trajan, šta ćemo s njim kada mu istekne rok upotrebe… Da li je to neznanje ili nešto drugo, to je već pitanje za raspravu ili istragu – kaže Kamberović.

A nije da i tu znanja fali jer, recimo u februaru ove godine je u zgradi Gradske uprave Beograda održana obuka „Zelene javne nabavke” koju je organizovao Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Pre toga je u oktobru 2019. u saradnji sa PKS organizovan seminar o zelenim javnim nabavkama kome je prisustvovalo oko 100 učesnika iz javnog sektora (javna preduzeća, zdravstvene, obrazovne i kulturne ustanove).

Svi ono koji bi želeli da se time bave mogu da se vode i Vodičem kroz kriterijume za zelene javne nabavke koji je napravilo udruženje Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), a koji je baziran na EU kriterijumima (EU GPP criteria) i tehničkim specifikacijama za četiri grupe proizvoda (papir, usluge i sredstva za čišćenje, nameštaj i IT oprema) ili njihovom Brošurom sa primerima dobre prakse iz EU.

A čistija zdravija sredina, koja se postiže i zelenim javnim nabavkama nije samo obaveza prema građanima Srbije, već i međunarodna. Republika Srbija se u okviru pristupanja pravnim tekovinama EU obavezala da u okviru Poglavlja 5 koje se tiče javnih nabavki promoviše i zelene nabavke.

Ta promocija se svela na usvajanje Programa razvoja javnih nabavki za period 2019- 2023. godine, i izradu novog Zakona o javnim nabavkama 2020, ali je i dalje izostao Nacionalni program za kružnu i zelenu ekonomiju.

– Nemamo ni program za čistiju proizvodnju ali imamo Strategiju industrijalizacije, gde se cirkularna ekonomija vodi kao jedan od tri stuba razvoja, ali potrebno je da se ceo sistem revidira i međuresorski spoji jer nema digitalizacije i zelene energetike bez cirkularne ekonomije i obrnuto – ističe Kamberović.

#nabavke, #novac

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.