KAZNE ZA DUG I DO 150.000 DINARA Porez na imovinu je jedna priča, a sasvim druga ceh koji plaća VELIKI BROJ GRAĐANA

Građani Srbije svake godine uz porez na nekretnine plaćaju i porez na vozila, plovila, oružje, porez na lični dohodak, porez na izdavanje stanova…

Rokovi su različiti, kao i visina obaveza, a za kašnjenje ili izbegavanje plaćanja propisane su i kazne, kao i prekršajne i krivične prijave.

Porez na imovinu je jedna priča, a sasvim druga je ceh koji u slučaju izbegavanja poreza plaćaju stanodavci.

Rešenja za porez na imovinu najčešće stižu na adrese vlasnika stanova i kuća sa nekoliko meseci zakašnjenja, odnosno obveznici ih za tekuću godinu dobiju tek u martu, aprilu ili maju. Ipak, za sve važe isti rokovi, pa bi svoju obavezu trebalo da izmire prema vrednostima iz prošlogodišnjeg rešenja, a kada im stigne novo moći će da uporede i vide da li je potrebno da doplate određenu sumu ili su možda već preplatili potreban iznos, pa će neku narednu ratu moći da umanje.

Porez na imovinu plaća se, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto godišnje.

Na primer, ako poreski obveznik kvartalno plaća oko 4.000 dinara za stan od 70 kvadrata u Beogradu, to znači da će ga tri meseca kašnjenja sa uplatom koštati oko 100 dinara.

Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

Inače, obveznici koji to žele mogu da uplate i kompletan iznos godišnjeg poreza odjednom, na primer na početku godine, i u tom slučaju ne moraju kasnije da vode računa o kvartalnim rokovima.

U Srbiji se izdaje preko pola miliona nekretnina, svakodnevno. Prema okvirnoj računici, tek oko 1% od ove brojke plaća porez na prihod od izdavanja. Prema Zakonu o porezu građana, nakon zaključenja ugovora o zakupu, lice koje iznajmljuje određenu nekretninu je dužno da Poreskoj upravi prijavi početak ostvarivanja prihoda od izdavanja nepokretnosti.

Porez na prihod od zakupa stana iznosi 20% od godišnje visine zakupnine. Ovaj porez se plaća kvartalno, prema poreskom rešenju.

Stanodavci za neplaćanje poreza mogu da plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara, zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazne za podstanare kreću se od 20.000 do 50.000 dinara.

Pored kazne za poreski prekršaj, stanodavac mora da plati i ceo iznos utajenog poreza.

Obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana su sva fizička lica koji su tokom 2019. godine zaradili više od 2,7 miliona dinara ili oko 22.881 evra. Obveznici su i nerezidenti – za dohodak ostvaren u Republici Srbiji.

To znači da su oni mesečno zarađivali oko 1.906 evra.

Zakon je istovremeno predvideo kazne po nekoliko osnova, bilo da ne prijavite porez, da ga prijavite u lažnom iznosu ili da napravite grešku u prijavi. Praktično, kako se navodi, fizičko lice koje nije preduzetnik, kazniće se novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara u slučaju da Poreskoj upravi ne podnese prijavu ili je ne podnese u zakonskom roku. Ovoliku kaznu mogu da očekuju i oni koji podnesu poresku prijavu, ali je ne potpišu ili u prijavu unesu netačne podatke.

Takođe, ko potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza ili daje lažne podatke o zaradi, pored novčane kazne može da očekuje i kaznu zatvora u periodu do tri godine. Uslov je da iznos poreza koji mora da plati prelazi 150.000 dinara. Kazna je još veća ukoliko izbegne plaćanje poreza iznad 1,5 miliona dinara. U tom slučaju predviđa se zatvorska kazna od jedne do pet godina i novčana kaznu u pomenutom rasponu. I konačno, za lica koja izbegnu plaćanje poreza većeg od 7,5 miliona dinara predviđena je zatvorska kazna od jedne do osam godina.

Zakonom koji uređuje legalno posedovanje oružja država je značajno smanjila porez za građane koji imaju više komada pištolja ili drugih vrsta cevi.

Oni se, od prošle godine, za jedno oružje, za koje imaju dozvolu, oporezuju sa 18.280 dinara, dok ih svaki sledeći komad registrovanog oružja koštati po 3.670 dinara godišnje.

Praktično, vlasnik tri pištolja koji ima dozvolu za nošenje oružja plaća 25.000 dinara godišnje. To znači da će za jedan komad oružja (koji jedino i mogu nositi) plaćati porez na nošenje, a za ostala oružja porez za držanje.

Uskoro nam sti\e i porey kakakv Srbija do sada nije imala. Pročitajte o čemu je tačno reč.

#dug

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.