Tri mesta u Srbiji o kojima kruže jezive legende

Srbija je zaista puna prelepih prirodnih lepota, i istorijskih znamenitosti. Svi vrlo dobro znamo da naša zemlja na sebi nosi tragove burne istirije, a to se vidi po kulturi, gastronomiji i arhitekturi. Međutim, svi ljubitelji Hičkokovih filmova će rado čuti da Srbija ima čak svoje urbane legende i horor priče, piše Telegraf.

Da li ćete da verujete u ove priče ili ne vaša je odluka. Svi koji uživaju u zanimljivim legendama i pričama, sada će rado da saznaju za naše domaće mitove pune neobičnih misterioznih bića.

Ljudi koji se iza ponoći voze iz pravca Zaječara ka Boru možda vide nešto neobično pored puta kod sela Nikoličevo.

Naime, neki su prijavili da su nekoliko kilometara pred ulaz u Bor ugledali ženu u beloj venčanici pored puta. Pre desetak godina prvi put je jedan muškarac spomenuo da je video utvaru kako lebdi iznad druma preko kojeg je krenula da prelazi kada je on naglo zakočio. U sledećem trenutku – žena je nestala. Posle toga su se pojavili i drugi koji su navodno doživeli isto.

Postoje dve legende u vezi sa ovom pojavom. Neki kažu da na tom putu luta duh mlade koja ja poginula u saobraćajnoj nesreći kada je pošla na svoj medeni mesec. Druga legenda tvrdi da je u pitanju duh devojke koja se ubila kada ju je verenik ostavio.

Da li je u pitanju bilo samo umor vozača, namerno širenje legendi bez pokrića ili pak nešto više, odlučite sami.

Na 30-ak kilometara od Bajine Bašte, kod Debelog brda, nalazi se selo Zarožje. Jeza i strah još uvek žive u ovom planinskom predelu, iako se Sava vampir, kako tvrde meštani, pojavio poslednji put pre 60 godina.

Mnogi ni danas ne smeju da prođu pored vodenice u kojoj je najpoznatiji srpski vampir ubijao mlinare.

U selu među planinama generacijama se prenosi legenda o vampiru Savi, junaku priče Milovana Glišića. Posle devedeset godina iz 1880. kao i prvog domaćeg horor filma “Leptirica” (1973.) i  dan – danas mnogi od veruju u ovo predanje.

Inače, reč vampir jedina je srpskog porekla koja je postala zajednička svim svetskim jezicima. Ovaj izraz prvi put je zabeležen u jednom izveštaju austrijskog službenika Frombalda o slučaju koji se 1725. godine dogodio u srpskom selu Kisiljevu, objavljen u bečkom časopisu Vinerišes Diarum.

Legenda o srpskom Loh Nesu tačnije čudovištu iz Borskog jezera decenijama ne napušta stanovnike Istočne Srbije. Mnogi meštani tvde da su u vodi videli bezobličnu senki sa krilima i konjskom glavom.

Legenda postoji već skoro 40 godina u tom kraju. Naime, za srpskog Loha Nesa prvi put se čulo krajem 80-ih godina. Stanovnici okolnih sela pričali su da je njihova stoka koju su dovodili da se napoji na jezeru, misteriozno nestajala, čak i tokom dana.

Veliku zver koja živi u jezeru prvi je, prema legendi, pomenuo neki mladić po imenu Marko, kojem se navodno najbolji drug Milan utopio dok su se zajedno jedne večeri kupali u njemu. Kasnije su, međutim, mnogi to odbacili, povezujući njegovo “trabunjanje”, kako su ga nazvali, sa mentalnim stanjem nakon gubitka prijatelja.

#fantazija, #legende3

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.