Kako pomeranje sata utiče na mentalno zdravlje

Negativne posledice zimskog računanja vremena su sve češće u svetu, a samim tim i u Srbiji, pa je važno “stati tome na put”

U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra većina planete prelazi na zimsko računanje vremena. Pomeranje časovnika za jedan sat unazad, sa tri na dva časa, ne pogoduje metereopatama i hroničnim bolesnicima. Psihijatar dr Snežana Toković za Objektiv.rs kaže da ova praksa nije dobra čak ni za zdrave osobe, jer se javlja hronični umor, koji vodi u premor, a ovaj prelazi u anksioznost i depresiju.

Odbor Evropskog parlamenta je izglasao da se 2021. godine ukine pomeranje sata, ali dok se to ne sprovede u praksu trpećemo bar još dva do tri puta pomeranje skazaljki na satu i posledice koje ono donosi.

Srbija još uvek nije među zemljama koje su prestale sa pomeranjem časovnika i zimskim, odnosno letnjim računanjem vremena. Države koje ne pomeraju skazaljke na satu u Evropi su Island, Belorusija, Rusija, Gruzija i Jermenija. Još neke države u svetu su videle negativne posledice ove prakse, te su ukinule pomeranje sata, a to su Sirija, Jordan, Izrael i Turska. Upravo negativne posledice se sve češće pominju u Srbiji, a doktorka Snežana Toković je sigurna da prmene u računanju vremena značajno utiču na naše mentalno zdravlje.

“Pomeranje časovnika mnogo utiče na raspoloženje. To je naročito izraženo kod metereopata i ljudi sa osetljivim krvnim sudovima. Oni su već psiholabilni, ali ova pojava im pogoršava značajno njihovo stanje”, kaže dr Toković i naglašava da posle pogoršanja raspoloženja dolazi do nesanice, koja se često ne može sanirati bez medikamenata.

Ona je jasna u stavu da baš ovih dana prelazak na timsko računanje vremena još teže pada građanima Srbije jer smo u epidemiji koronavirusa, te postoji i novi faktori koji pogoršavaju opšte mentalno stanje nacije.

“Zadnjih dana primećujem sve više psihijatrijskih pacijenata u Domu zdravlja, koji se javljaju na pregled jer imaju depresivne tegobe. Jesen je sama po sebi teška. Ono što znam je da će se broj tih pacijenata i povećavati sa uvođenjem zimskog računanja vremena, jer tada stradaju i zdrave osobe”, rekla je dr Snežana Toković i dodala da radno aktivni ljudi menjaju svoj bioritam, odnosno vreme kada ustaju i da je to šok za organizam.

U ovom periodu, već je naglasila, do prvih tegoba dolazi u vidu nesanice, a onda nastaje hronični umor, koji prelazi u premor, a ovaj u anksioznost i depresiju.

“Čak i nesanica se javlja u značajno težem obliku, te je uvesti  lekove ili pojačati dozu postojećih, kako bi se pregurao taj prvi udar. Korona nam je donela još nešto – kombinaciju ovog problema sa egzistencijalnim strahom, te je vrlo česta potreba da se pacijent bolnički zbrine”, kaže psihijatar Toković.

Obrazlaže da pomeranje sata dovodi do jako snižanog nivoa raspoloženja koje onesposobljava ljude da obavljaju svakodnevne aktivnosti.

“Tačno je da su ljudi depresivniji u periodu prelaska na zimsko računanje vremena. Ali ova godina je posebna jer je u trajanju pandemija. Ona nas dodatno onesposobljava i utiče na pogoršanje anksioznog poremećaja i prihoze. Sada su ove bolesti još izraženije”, jasna je dr Snežana Toković.

Ona dodaje da je problem sa generalno zdravim ljudima jer oni ne prepoznaju simptome i ne javljaju se blagovremeno po pomoć.

“Ko se ne leči od hroničnih bolesti kako fizioloških tako i psohiloških ne zna da ima problem i njegova okolina ne zna da on ima problem. On ne može da prepozna odakle zaista potiče nagli pad raspoloženja, a dalje i ostale tegobe. Tada dolazi do samoubistava”, kaže dr Toković i dodaje da je upravo pod uticajem simptoma koje izaziva pomeranje sata povećan broj slučajeva “dizanja ruke na sebe”.

Ona naglašava da su hroničari u ovom slučaju zaštićeni jer su pokriveni terapijom, a dešava se da imaju i nekog ko ih nadzire pri uzimanju iste. Oni su pod budnim okom okoline, pa se ređe dešavaju samoubistva kod hroničnih bolesnika.

“Zdravi ljudi su problematičniji, jer na njih okolina ne obraća pažnju. Ipak, ukoliko bi se u Domovima zdravlja uveli preventivni centri gde bi se prilikom učestalijih pregleda uvrstili i psihološki, onda bi mogli da predunapredimo sistem delovanja. Tada bi mogli stručanjci da prepoznaju problem i da se smanji stopa samoubistava”, obrazložila je psihijatar Snežana Toković.

“Kada je porodica zdrava sredina, harmonična koliko to vreme u kojem živimo omogućava, osoba u porodici koja nema tegobe bi trebalo na sebe da preuzme više obaveza i da se angažuje. Takav odnos treba da se neguje dok se onaj podložan uticaju vremena i problemima koje to nosi na oporavi u potpunosti”, jasna je dr Toković.

Naglašava da je potrebno ponegovati osobu sa tegobama, pokazati maksimalno strpljenja, ljubaznosti i razumevanja.

“Osoba kada oseti tegobe treba da uvede poseban ritam u svoj život, onaj u kom će bar pola sata dnevno brinuti samo o sebi, onaj u kom će imati vremena da porazgovara sa sobom, u kom će negovati svoj fizički izgled, slušati muziku”, savetuje Snezana Toković.

Jasna je u stavu da ako se prepustimo život se samo kompikuje i problemi  bivaju veći.

“Zrela zdrava ličnost neguje svoje fizičko, psihičko i socijalno zdravlje”, obrazlaže dr Toković. “Postoje osobe koje imaju uređen biološki sat i na njih definitivno utiče pomeranje časovnika. Čak i ako nismo  u toj grupi, ne možemo zanemariti da ta pojava utiče na psihu. Stoga sam, naravno, u grupi onih koji misle da sat ne treba da se menja”, zaključuje psihijatar dr Snežana Toković.

#mentalno zdravlje, #sat

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.