Oproštajna predstava prvaka drame Slobodana Ljubičića

Prvak drame užičkog Narodnog pozorišta Slobodan Ljubičić sinoć je odigrao predstavu „Kraj vikenda“ po tekstu Moma Kapora a u režiji Lilijane Ivanović i time se oprostio od scene na kojoj je proveo više od četiri decenije i obeležio odlazak u penziju.

Boban Ljubičić je rođen 1955. godine u Kragujevcu, a profesionalnu glumačku karijeru je započeo 1977. godine u zaječarskom pozorištu Timočke krajine. Deset godina kasnije pridružio se ansamblu NP Užice. Za njega gluma je način života, a posle sinoćnje predstave emotivno je istakao da za ovaj uspeh najviše duguje svojoj porodici:

-Ne rastajem se ja od pozorišta i pozornice, ali kada čovek kroz sve što prođe, jer ovo jeste mukotrpan posao, ako nema iza sebe jaku podršku, koja jedino može da bude u porodici, onda je to strašno. Jako sam emotivan čovek, i mislim ako se emocije ne pokažu na scenu onda ne može ni glumac da bude glumac.

Ovaj vrsni gluman kaže da se uopšte ne oseća kao penzioner, ali po sili zakon mora jer je 9. oktobra tačno na dan grada Užica napunio 65. godina. Dobro je što i pre,  i posle Bobana, ima Ljubičića na sceni užičkog pozorišta:

-Moja pokojna majka je takođe bila glumica i ovde na ovim daskama je igrala. Nije slučajno što sam iz Zaječara došao baš ovde, jer je ona uvek govorila da ako treba negde da idem, onda je to Užice, jer je tu bajka. I eto došao sam. Sada se i moja deca bave glumačkim pozivom i njima stalno govorim nemojte juriti i prihvatati sve i nemoj ka tome da stremiš. Jer to može biti samo jedan blesak i da se posle toga jako brzo ugasiš, gledaj da odeš kada si na vrhuncu. Mislim da sam to negde ispunio i ja sam zaista zadovoljan čovek.

Najdugovečniji koman na repertoaru užičkog pozorišta Kraj vikenda je premijerno prikazan 1998. godine. U njemu već 22 godine igraju Slobodan Ljubičić i Divna Marić.

-Stvarno se radujem što ova predstava tako dugo traje, to je veliki uspeh. Presrećna sam što sam baš sa Slobodanom Ljubičićem igrala je zahvaljujući njemu , ja sam i napravila ulogu i odigrala. Mada znam da smo imali presiju jer su već Miša Janketić i Rada Đuričić igrali jako dugo ovu predstavu, i onda kada vi radite nešto gde je već neko napravio veliki uspeh uvek postoji taj strah da li ćete opravdati to poverenje – kaže Divna i dodaje:

-Slobodan je jednostavno postao institucija, to je čovek koji jednostavno živi pozorište i čak smo mu ponekad i zamerali što je previše predan. Kao glumac sam sazrevala uz njega  I zahvaljujući njemu sam napravila mnogo uloga, jer sam dugo bila partner sa njim na sceni.

Sinoćnja predstava je prva nakon duge pauze koja je usledila zbog korona virusa.  Njome je obeleženo 75. godina rada Narodnog pozorita u Užicu i odlazak u penziju doajena užičkog glumišta kaže Nemanja Ranković umetnički direktor NP Užice:

-Posle duže pauze koju smo imali zbog ove kovid situacije ali I zbog građevinskih radova, evo sada konačno smo imali prvu predstavu čiji povod je ne samo otvaranje nove pozorišne sezone već I ispraćaju u penziju našeg prvaka drama. Želim da verujem da je to samo jedan od prelaza u neki drugi vid saradnje I nadam se da ćemo I dalje uspešno sarađivali kao što smo I do sada imali priliku. Boban je prilično zahtevan, ja sam u ovaj svet ušao upravo zbog njega, ali smo uvek uspevali da nađemo zajednički jezik jer je uvek radio u interesu celog ansambla. On je timski igrač I za sve ove godine koje sam proveo sa njim u radu uvek se trudio da okuplja tim.

Boban Ljubičić jedini je srpski glumac koji poseduje čak 17 nagrada Joakim Vujić. U njegovoj bogatoj kolekciji od 33 nagrade su i nagrade „Zoranov brk“, „Ćuran“ i druga prestižna glumačka priznaja. Kao reditelj u užičkom pozorištu je 1998. godine postavio komad Boing Bojing a osim glumi posvećen je i humanitarnom radu. Dugogodišnji je volonter i predsednik  Crvenog krsta Užice

#prvakdrame, #slobodanljubičić, #užičkopozorište

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.