Šta će se naći u lektiri i kako privoleti učenike da čitaju

Početak školske godine se bliži, nastava se organizuje na drugačiji način, ali mnoge stvari ostaju iste. Među njima je i lektira. Proveravali smo šta će deca čitati ove godine, iako ih je teško privoleti da nešto čitaju, a naročito lektiru.

U celom svetu đaci čitaju Šekspira, Čehova i svoje domaće književnike. Nedoumica o tome koji će se naši pisci naći u lektirama za osnovnu i srednju školu više nema.

“Vrlo je važno da su vraćeni neki sadržaji kao što je recimo Gundulić, naravno Desanka Maksimović i njena jedna od ključnih zbirki savremene srpske poezije Tražim pomilovanje, ali i drugi sadržaji koji vode računa o istoriji srpske književnosti ali i o njenom duhovnom opsegu, Branko Ćopić, što su vraćeni naši savremeni klasici kao što je Dušan Kovačević i slično”, kaže prof. dr Boško Suvajdžić, šef Katedre za srpsku književsnost na Filološkom fakultetu. Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika u Petoj beogradskoj gimnaziji dodaje da postoji nacionalna strategija čitanja i uopšte razvijanja kulture koja obuhvata jedan značajan broj dela koja su važna  za nacionalni identitet, za upoznavanje učenika sa onim što je nacionalno nasleđe i za razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku, razvijanje rodoljubivih osećanja…

Pred nastavnicima i profesorima nimalo lak zadatak. Kako đacima u eri digitalne kulture, kratkih formi, video-klipova…omiliti knjigu.

“Nastava sada ima pred sobom jedan veliki izazov, a to je kako da nauči učenike da zadrže pažnju, i da pred linearnim tekstom, kakav je tekst na jednoj otkucanoj ili napisanoj stranici ne žuri i ne preleće preko njega vertikalno, već da dožive dubinsko čitanje da razmatraju o onome što su pročitali, da promišljaju i da sami izvode zaključke. Tek na taj način možemo da govorimo o pravom efektu čitanja”, ističe Violeta Kecman.

A da bi bilo efekata mora se naći balans, smatraju stručnjaci. Malo manje sati provedenih na internetu, čitanje knjiga u porodici i povećan broj časova maternjeg jezika.

“Ja mislim da je potpuno u skladu sa vremenom da IT predmeti, programiranje imaju svoje mesto, ali je takođe važno i ispostavilo se da je važno za sve segmente našeg društva da programi ne moraju imati nadpredmetni značaj kao u nekim zemljama, u Rusiji na primer. Ali program maternjeg jezika i književnosti i matematike, svakako su bazični, to je taj neki temelj”, navodi Suvajdžić. 

Činjenica je da je sve teže zadržati pažnju na sadržajima koji nisu kratke forme. Mnogi naučnici u svetu, neurolingvisti i neurolozi, pokušavaju da nađu odgovor na pitanje šta se to promenilo kod čoveka u percepciji knjige, ali i filmova, na primer.

#lektira, 3knjiga

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.