Nastavnik geografije otkriva savršeno mesto za planinarenje tokom letnjih dana

Milenko Stefanović, jedan od osnivača planinarsko-ekološkog udruženja Subjel, već godinama otkriva skrivena mesta naše zemlje i najlepše planinske vrhove Srbije. Društvo je osnovano 2007. godine baš u Subjelu, koji predstavlja jedan od najuočljivijih brdsko-planinskih predela u Zapadnoj Srbiji, a čiji se kupasti oblik vidi sa gotovo polovine teritorije naše zemlje. Kao nastavniku geografije u Osnovnoj školi “Mito Igumanović” u Kosjeriću, društvo tokom planinarskih pohoda koje organizuje često mu prave i njegovi đaci. Ipak, za one nešto zahtevnije potrebno je dosta znanja, iskustva, spremnosti, ali i ljubavi prema prirodi.

– Povlen je česta destinacija naših planinarskih akcija, ne zato što je najbliži već zato što je uvek drugačiji. Drugačiji je u zavisnosti od strane sa koje se penjete, od godišnjeg doba koje izaberete da ga posetite – ističe Milenko na početku razgovora.

Povlen je najviša planina Severozapadne Srbije, tridesetak kilometara udaljen je od Valjeva i nekih dvadestak kilometara od Kosjerića. Predstavlja deo valjevskih i podrinjskih planina koje počinju od Suvobora na istoku, a prostiru se sve do Gučeva na severozapadu, kod Loznice. Čini ga više vrhova od kojih su najistaknutiji Mali Povlen na 1.347 metara nadmosrke visine, Srednji Povlen na 1.301 metar nadmorske visine i Veliki Povlen na 1.271 metar nadmorske visine.

Nesvakidašnji toponimi u ovom kraju često izazivaju zabunu, kao u ovom slučaju nazivi vrhova. Oni koji prvi put dolaze na Povlen skoro uvek negoduju zašto se penjemo na Mali Povlen, a ne na Veliki Povlen, ne znajući da je “mali” zapravo najviši. Verovatno su u prošlosti ljudi ovog kraja imena vrhovima davali na osnovu prostora koji zauzimaju, a ne na osnovu nadmorske visine. Pre 600.000 godina Povlen je bio najviši bedem koji se suprotstavljao danas nestalom Panonskom moru, u njegovom prostiranju ka jugu. Ova planina je stanište skoro svih životinjskih i biljnih vrsta koje se mogu naći na našim prostorima. Od medveda, koji se teško mogu videti ali se mogu pronaći njihovi tragovi, do beloglavog supa čije je stanište u kanjonu reke Trešnjice jedno od poslednjih u Evropi – otkriva nastavnik geografije.

Sa padina ove planine se u različitim pravcima slivaju brojne reke. Najduža je Skrapež koja odlazi ka jugu, a pored nje tu su još i Zabava, Rogačica, Trešnjica, Jablanica i druge.

Milenko objašnjava da je nešto drugačiji uspon na Povlen na njega ostavio najjači utisak – penjanje nepoznatom stazom, sa manjim brojem učesnika i prenoćištem na samoj planini pod šatorima. Prema njegovim rečima, dobar plan je od izuzetne važnosti.

– Naše planinarske akcije uvek počinju dobrom pripremom, ona je ključ uspeha. Planiramo maršrutu, mesta bivakovanja i opremu koju nosimo sa sobom. Sve to mora biti usklađeno sa brojem članova ekspedicije, karakteristikama terena i godišnjim dobom u kome se akcija izvodi. Rančevi ne smeju biti preteški, ali moraju sadžati sve ono što je potrebno. Za našu četvoročlanu ekipu imali smo spremna dva šatora, četiri vreće i podmetače, lampe, sredstva za higijenu, hranu i odeću za dva dana. Voda nije predstavljala problem i dodatni teret pošto smo se mogli snabdeti uz put.

#planinarenje, #profesor

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.