Dolina Zapadne Morave nudi za svakoga ponešto – od duhovnosti do hedonizma

Na putu od Vrnjačke banje ka Kruševcu – duž zapadne Morave leži kraj koji je vekovima bio na granici carstava i važnih puteva što je ostavilo i duhovne i materijalne tragove.

S dolaskom leta oživi i kraj oko Morave. Stignu gosti iz svih krajeva zemlje da bar jedan vikend provedu u Jefimijinoj dolini.

„Pravimo dvodnevne ture, Maglič – Trstenik, ili idemo jednodnevno od ušća Ibra u Zapadnu Moravu do Trstenika“, navodi Dragan Radovanović, predsednik Društva za sportove na vodi Trstenik.

Za vreme Ibarsko-Moravske regate tokom leta, traži se mesto više na reci ili obali. Trasirano je i oko 200 kilometara planinarskih staza preko vrhova Ljuktena, Goča i Željina.

„Postoje i pešačke staze u okolini. Dve velike pešačke staze: jedna vodi ka manastiru Ljubostinja, a duga pešačka staza ka selu Brezovica“, objašnjava Vladimir Jevtić, direktor TO Trstenik.

„Primamo vaučere, nudimo pansionske usluge, imamo četiri sobe, dve su sa francuskim ležajem, dve su dvokrevetne. Imamo goste iz svih krajeva Srbije. Dolaze nam čak i iz inostranstva, Slovenije i Norveške“, kaže Ivan Bajić iz etno sela u Brezovici.

Trstenički kuvar Dejan Marković, koji se nakon specijalizacije u Švajcarskoj vratio se u rodni kraj, kaže da se u dolini Zapadne Morave naša nacionalna kuhinja servira na evropski način.

„Kao specijalitet ponudili bi rebarca sa roštilja, naša čuvena svinjska rebarca ili jagnjetinu koja može baš da predstavi naš kraj koji je čuven po jagnjetini i tu jagnjetinu kuvamo na pari, a zatim pečemo na roštilju“, kaže Marković.

Kroz trsteničke vinograde vijuga put vina. Gosti najviše vole autohtone sorte: tamjaniku i prokupac.

Prema rečima vinara iz Trstenika Stefan Pantić, najviše dolaze turisti iz Srbije, a što se stranaca tiče, uglavnom dolaze Rusi.

„Da bi vinar bio uspešan, mora da stvori uslove da dovede ljubitelje vina, da probaju njegova vina i da vide lepotu našega kraja“, navodi Milomir Milosavljević, vinar iz Bučja.

Ipak, lepota trsteničkog kraja je, pre svega, u duhovnosti. Biseri srpske srednjevekovne arhitekture su manastiri Veluće i Ljubostinja.

„U manastiru Ljubostinja je živela i stvarala prva srspska pesnikinja, despotica Jelena, u monaštvu Jefimija. Ona je zlatnim vezom na crvenom atlasu izvezla pohvalu knezu Lazaru. Manastir Ljubostinja je zadužbina knjeginje Milice. Sagrađen je u 14. veku, nakon Kosovskog boja, na mestu, kako narod kaže, gde su se knez Lazar i knjeginja Milica prvi put upoznali i zaljubili“, ističe Jelena Vukčević iz Zavičajnog muzeja Trstenika.

Više od tri decenije ovde se tokom leta održavaju Jefimijini dani, susreti književnika „Savremena srpska proza“, a česte su izložbe slikara i vajara sa prostora bivše Jugoslavije.

#morava, #nasleđe

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.