Večnost sačuvana u glini: Kako se grnčarski zanat vratio na velika vrata u čačanskom kraju

• Nekada stub svakog seoskog i gradskog domaćinstva, zemljano posuđe u čačanskom kraju predstavljalo je mnogo više od običnog kuhinjskog alata – bilo je temelj opstanka i tradicije čiji koreni sežu duboko u praistoriju i srednji vek. Decenijama korišćeni za pripremu, kuvanje i čuvanje hrane, tradicionalni zemljani sudovi danas proživljavaju svoju veliku renesansu.

  Dve škole grnčarstva: Od otvorenog ognjišta do gradske trpeze

  Istorija grnčarstva u ovom delu zapadne Srbije razvijala se u dva pravca, prilagođavajući se potrebama i načinu života ondašnjeg stanovništva:

  • Ručno kolo (vitlo): Ova tehnika bila je neprikosnovena u seoskim sredinama. Gradnjom posuda postepenim dodavanjem glinenih valjaka na spori ručni točak nastajali su masivni lonci, crepulje i sačevi debelih zidova, stvoreni da izdrže surove uslove otvorenog ognjišta i žara.

  • 

  • Nožno kolo: Sa razvojem gradova javila se potreba za bržom izradom i finijim posuđem. Nožno vitlo omogućilo je majstorima da stvaraju tanje, elegantnije sudove – poput krčaga, ćupova, testija i činija – koji su često bili glazirani i ukrašavani za svečane gradske trpeze.

  • 

  Ovaj zanat bio je neraskidivo povezan i sa prirodnim resursima regiona, pa tako i sa čuvenim majdanom u selu Vranjani kod Požege, odakle se vekovima eksploatisala kvalitetna „gnjila“ (masna glina), čije je korišćenje još u 19. veku grnčarima zvanično ustupio knez Miloš Obrenović.

  Od zaborava do moderne renesanse

  Polovinom 20. veka, masovna navala jeftinog industrijskog posuđa od metala i plastike učinila je svoje, pa je tradicionalno grnčarstvo u urbanim sredinama Čačka gotovo zamrlo. Ipak, 21. vek doneo je preokret. Sve veća svest o važnosti zdrave ishrane i pripremi hrane u autentičnom zemljanom posuđu vratila je ove stare proizvode u moderne restorane i porodične kuhinje.

  Danas ovaj zanat živi kroz edukativne radionice na kojima majstori i umetnici prenose tajne oblikovanja gline na mlađe generacije. Svedočanstvo o bogatoj materijalnoj kulturi zapadnog Pomoravlja brižnost čuva i Etnološka zbirka Narodnog muzeja u Čačku koja broji preko 4.000 predmeta.

• 

• Veliki deo ove baštine, od masivnih lonaca za žar do elegantnih testija i ćupova za zimnicu, danas blista u novootvorenom Etnološkom muzeju smeštenom u prelepo rekonstruisanoj Hadžića kući iz 1854. godine.

• 

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.