“Moje pozorište” na sceni Narodnog pozorišta Užice

Četvrte festivalske večeri 30. Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“ u Užicu, izvedena je predstava „Moje pozorište“ autorski projekat Borisa Liješevića, u izvođenju glumaca „Ateljea 212“. U ovoj predstavi Liješević priča svoju priču, postavlja pitanje „ Ko sam ja?“ i preispituje sopstvenu poziciju u svetu pozorišta. „Moje pozorište“ je do sada dobilo najvišu ocenu publike na festivalu.

Boris Liješević rodom iz Budve, diplomirao je srpski jezik i književnost, a potom i režiju na Akademiji umetnosti u NovomSadu, gde danas radi kao vanredni profesor glume. U predstavi „Moje pozorište“ svom autorskom projektu, kroz ličnu priču preispituje identitet i sopstveno mesto u teatru.

“Posle premijere su me neki ljudi pitali da li je teško govoriti o sebi. Ne, ovo je divno, oslobađajuće, sjedinjujuće. Napišeš nešto o sebi, a svi se bave tim, kao da si na šest divnih, besplatnih psihoterapija, u isto vreme. Osećam zahvalnost prema glumcima što ovo rade, što su se bavili ovima materijalom. Zapravo, ja sam ovo režirao, a do samog kraja nisam znao da li će me izbaciti iz predstave. Grčevito sam se držao i pokušavao da ostanem. Na kraju sam ipak uspeo. Reditelj ne donosi sve odluke u predstavi,
one dolaze iz zajedništva. To je posebno bio slučaj u ovom procesu. Pred kraj sam shvatio da nisam video predstavu iz publike, da ne znam kako izgleda,”rekao je Liješević.

Nebojša Ilić tumači lik Borisa Liješevića. On ističe da mu je važno da predstava bude verna autoru, ali I da nosi pečat glumca koji učestvuje u njenom izvođenju.

“Meni je bitno da predstava liči na svog autora, ali i da liči na mene. Da ne radimo Borisovo, nego moje pozorište. Da je Borisov pozdravimo “Moje pozorište”, poziv da predstava liči na nas koji u njoj učestvujemo. Nije beznačajno ni to što smo imali tekst na prvoj probi. Možda će delovati da je ovo nastalo iz improvizacija i seansi, ali Boris je učinio veliki napor. On je napisao fantastičan tekst, dovoljan da bude izuzetno izazovan, dirljiv, duhovit, strašan. To je vrlo čvrst tekst. Mi smo dodavali i oduzimali, ali struktura je ostala tu. Bilo bi zanimljivo imati uvid u taj tekst sada,”kaže glumac Nebojša Ilić koji u predstavi tumači Borisa Liješevića.

Borisovog oca u predstavi tumači Vojin Ćetković, koji kaže da Borisovog oca nije poznavao ranije, ali mu je autor pružio sopstvenu viziju tog lika.

“Borisovog oca nisam poznavao. On mi je dao svoju predstavu i viziju sopstvenog oca. Pokazao mi je fotografije. Igrao sam to što mislim da treba da igram. Postavljali smo pitanja o problemu i pokušavali da ga rešimo na sceni. Nikoga nisamo imitirali. Ovo je kolektivni čin. Boris je pozvao svoje prijatelje, a svi su doneli nešto svoje. Odavno se nije desilo da se ovako dobro osećam u nekoj ekipi. Imam osećaj da svi sviramo u istom orkestru,”istakao je glumac Vojin Ćetković koji u predstavi igra Borisovog oca.

U predstavi Moje pozorište pristup je drugačiji od klsičnih tekstova I ovde glumci ne izučavaju likove. Radnja predstave je zapravo istraživanje uzroka nesigurnosti.

“Kada se igra neki klasičan tekst, drugačije se radi. Ovde Boris nije ni došao sa tom idejom da mi izučavamo likove. Nije to polazište. Više je to “ja u datim okolnostima”, nego neki određeni lik”,kaže Branka Šelić kojoj je dodeljena uloga Borisove majke.

Pete festivalske večeri publika će moći da pogleda predstavu “Ućutkavanje Sokrata “u režiji Nebojše Bradića i izvođenju Bitef teatra i Centra za kulturu Tivat.

Fotografije: Božidar Živanović

#mojepozorište, #narodnopozorište, #predstava, #užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.