ZAŠTITA KULTURNOG NASLEĐA- RADOVI NAKADINJAČI I SINJEVCU

Narodni muzej Užice, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, realizuje dva važna projekta iz oblasti konzervatorsko-restauratorskih radova. Prvi se odnosi na uređenje i sanaciju Memorijalnog kompleksa na Kadinjači, dok je drugi projekat usmeren na obnovu spomen česme na Sinjevcu. Oba projekta finansirana su sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obnova Memorijalnog kompleksa spomen-obilježja na Kadinjači predstavlja očuvanje jednog od najvažnijih simbola borbe i otpora, podignut u čast borcima Radničkog bataljona u novembru 1941. godine, koji su dali živote braneći Užice tokom neprijateljske ofanzive na tada jedinu slobodnu teritoriju – Užičku republiku. Oba projekta su finansirana sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U toku je druga faza konzervatorsko-restauratorskih radova na kompleksu Kadinjača.

Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice, ne krije ponos zbog realizacije oba projekta, jer ovi radovi ne doprinose samo zaštiti vrednih spomen-obilježja, već i jačanju svesti o značaju sećanja, identiteta i istorije jednog naroda:

– U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, prošle godine smo aplicirali na Javni poziv za podnošenje predloga projekata za investiciono održavanje ratnih memorijala od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Pripremili smo projektnu dokumentaciju i konkurisali kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i prošli smo. Memorijalni kompleks Kadinjača, kao spomenik kulture, od izuzetnog je značaja i kategorisan je kao nepokretno kulturno dobro. Zbog toga su nam odobrena sredstva za ove radove na sanaciji, odnosno drugu fazu konzervatorsko-restauratorskih radova. Nama je bilo od izuzetnog značaja da ove radove uradimo, i insistirali smo na tome da dobijemo sredstva.

Naime, prošle godine smo radili prvi deo radova, odnosno prvu fazu, koja se odnosila na radove u amfiteatru Užička republika, dok smo ove godine aplicirali za sledeći deo, odnosno drugu fazu radova. Ti radovi odnose se na aleju Radničkog bataljona, prostor između piramide i Platoa slobode, koji je najugroženiji i zahteva obimne konzervatorske i građevinske radove. Došlo je do destabilizacije terena, što može uticati na posetioce i turiste koji dolaze na Kadinjaču – objašnjava Stefanović.

Kompozicija spomenika sastavljena je od niza elemenata različitih oblika i veličina. Čine ga tri osnovna dela: Amfiteatar „Užička republika“, „Aleja radničkog bataljona“ i „Plato slobode“. U okviru kompleksa izgrađen je prihvatni centar, spomen dom sa platoom za posetioce, česmom i parking prostorom. Stefanović objašnjava simboliku dela obuhvaćenog radovima:

– Aleja Radničkog bataljona je kružnog oblika i sastoji se od spomenika visine od dva do pet metara, po zamisli vajara Miodraga Živkovića, koji je projektovao i uradio idejno rešenje. Oni predstavljaju borce, odnosno njihove okamenjene glave, koje u jednom delu gledaju na svoj voljeni grad odakle su borci Užičkog bataljona krenuli u bitku, a sa druge strane su okrenuti prema bojištu – ističe Stefanović.

Majstori koji rade na restauraciji kompleksa Kadinjača trenutno su na drugoj lokaciji, na Sinjevcu, gde se uporedo radi rekonstrukcija spomen česme, posvećene palim borcima iz ratova 1876–1918. godine. Na česmi je uklesano 49 imena iz Užica, Buara, Stapara, Bioske i Sinjevca.

Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice, još jednom je izrazila zadovoljstvo što se realizuju dva važna i vredna projekta:

– Mi smo kao ustanova zaduženi da čuvamo našu tradiciju i sve što činimo, radimo u tom pravcu. Naši majstori, koji rade na restauraciji kompleksa Kadinjača, iskoristili su situaciju, i dok čekamo materijal koji treba da stigne, oni sada rade na spomen česmi na Sinjevcu. Ova spomen česma sagrađena je 1936. godine. Obelisk je postavljen na betonsku osnovu, i ako se pitate zašto je ovde i zbog čega je podignuta, podsetiću vas na period od 1936. godine, kada je postojao veliki problem vodosnabdevanja u našem okrugu. Tada je istovremeno podignuta i spomen česma na Popovoj vodi, u okviru tadašnje Drinske banovine, uz finansijsku podršku od strane Banske uprave u Sarajevu, na inicijativu Centralnog higijenskog zavoda iz Beograda.

Zašto je ova česma značajna? Bilo je važno snabdevati ovaj kraj vodom, ali je još značajnije što je dobila spomenički karakter. Uklesana su imena 49 ratnika koji su pali za otadžbinu u periodu od 1876. do 1918. godine, tokom srpsko-turskih ratova. Svi poginuli su iz okolnih mesta: Stapara, Buara, Užica itd. Zbog pucanja ploča, potrebno je izvršiti konzervaciju i sanirati oštećenja, posebno na delovima koji su služili kao pojila za stoku i perila za veš. Cilj je da česmu vratimo u prvobitno stanje.

Na česmi je uklesano ime našeg čuvenog prote Milana Đurića i njegovog sina Zdravka Đurića, koji je odvojio sredstva za prethodnu rekonstrukciju 1998. godine, zahvaljujući sredstvima Eko fonda Užice i Zavoda za zaštitu zdravlja. Prošlo je 27 godina, i sada je potrebna obnova i vraćanje starog sjaja. Čuvari smo ovog spomeničkog nasleđa i, zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, rešavamo i problem ove spomen česme – poručila je Stefanović na kraju razgovora.

Realizacijom ovih projekata doprinosi se očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa. U vremenu kada se zaborav lako širi, obnova ovakvih mesta ima neprocenjivu vrednost za buduće generacije.

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.