Zlatiborsko selo Sirogojno temelj tradicije

Na 23 kilometra od centra Zlatibora prostire se jedno drugačije, specifično i bajkovito selo Sirogojno. Gosti ovde dolaze očarani prirodom, ali i istorijskim i kulturnim nasleđem koje ovo selo neguje. Na oko 910 metara nadmorske visine, sa prekrasnim karjolicima, Sirogojno ne skriva ni duhovnu lepotu. U centru sela, pod zaštitom države, nalazi se crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu, koja je podignuta početkom 19. veka. Odmah pored crkve je i jedinstveni Muzej na otvorenom „Staro selo“, koji u svom okrilju ima grupu zlatiborskih kuća i drvenih zgrada, koje su u Sirogojno dospele sa svih strana Zlatibora. Ova muzejska postavka predstavlja svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.

Ne bi bilo pošteno pisati o Sirogojnu, a ne pomenuti i modnu kreatorku Dobrilu Vasiljević Smiljanić, čijom zaslugom je selo Sirogojno postalo poznato. Pletilje iz ovog sela su oduvek obrađivale vunu, prele i tkale, i svojim najvoljenijim plele odeću, vunene čarape, rukavice i šalove. Dorbilinom zaslugom i po njenim zamislima, žene pletilje iz Sirogojna su počele da stvaraju džempere, jakne i druge odevne predmete. Imala je viziju, umeće, ali i ono najvažnije – poslovnu hrabrost. Sve je počelo 1963. godine kada je formiran pogon domaće radinosti, a živopisni ručni radovi Dobrile Smiljanić ubrzo su postali prepoznatljivi i na domaćem i na inostranom tržištu. Ostalo je zabeleženo i da su se na njujorškoj Petoj aveniji tražile Dobriline kreacije sa motivima zlatiborskog kraja. Da su meštani Sirogojna čuvari tradicije, govori i činjenica da su 2008. godine otvorili i Muzej pletilja.

Jedna od svetkovina koje se tradicionalno u Sirogojnu održava je i manifestacija „Petrovdanski dani“. Praznik koji je ujedno i slava sela, je dan kada Sirogojno zablista u punom sjaju i kada i mladi i stari uživaju u druženju, ali i svemu onom što ovo živopisno selo nudi. Celodnevni program upotpunjuju kulturno-umetnički nastupi, ovog puta folk zvezde Dragane Mirković. Manifestaciju organizuje Turističko udruženje Sirogojno uz podršku Mesne zajednice, TO Zlatibor, a pod pokroviteljstvom opštine Čajetina.
Niko ne zna tačno kada je nastala ova manifestacija, koja okuplja veliki broj zaljubljenika u tradiciju i kulturno nasleđe, ali je zbog pandemije koronavirusa bilo prekida, pa je pre dve godine obnovljena. Održana je u sklopu Miholjskih susreta sela, a počela je svečanom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, čime je proslavljena slava sela. Druženje je nastavljeno obilaskom stalne postavke Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, turnirom u malom fudbalu, kao i humanitarnim takmičenjem u spremanju gulaša u kotliću. Sav prihod namenjen je za pomoć porodici Minić iz Ljubiša.

Petrovdanski dani u Sirogojnu su tradicionalna manifestacija, koja je zbog pandemije bila prekinuta, ali su se mladi i vredni ljudi iz Turističkog udruženja Sirogojno potrudili i oživeli je. Spoj duhovnosti, tradicije, sporta, kulturno-umetničkog programa i humanitarne akcije je nešto što privlači goste, a nije bilo ni malo lako sve to organizovati.

„Prošle godine smo osnovali novo Turističko udruženje, gde smo okupili sve one koji žele i zanima ih Sirogojno. Mahom su to ljudi koji žive ovde, ali ima i onih sa strane, koji imaju volju i želju i trude se da se svi zajedno izborimo za opstanak mladih ljudi na selu. Iskreno, bilo je jako teško sve ovo organizovati. Imamo turnir u malom fudbalu, a turisti su mogli nesmetano da obilaze sve znamenitosti sela i Muzej na otvorenom, a tu je i humanitarna manifestacija koju smo prošle godine uveli, jer se pokazala odličnom. Želimo da ove godine pomognemo porodici Minić iz Ljubiša. To je jedna od najugroženijih porodica u opštini Čajetina, imaju troje dece. Pitali smo ih, pristali su i verujem da ćemo im na ovaj način mnogo pomoći i da će njihov život ubuduće biti dosta bolji, kvalitetniji i ispunjeniji“, kaže Mihajlo Pavlović, predsednik TU „Sirogojno“.

Tokom svetkovine, svi turisti su mogli da obiđu stalnu postavku Muzeja na otvorenom „Staro selo“ i na taj način se upoznaju s načinom kako se nekada u ovom kraju živelo i funkcionisalo. Naš sagovornik ističe da je održavanje ovakvih manifestacija izuzetno važno, jer nas vraća našim korenima:
„Imali smo podršku opštine Čajetina, Kulturnog centra Zlatibor, komunalnih preduzeća iz Čajetine, TO Zlatibor, a velika pomoć nam je stigla i od Ministarstva za brigu o selu, jer je ova manifestacija bila i u okviru Miholjskih susreta sela. To je za nas veliki uspeh, jer smo uspeli da okupimo veliki broj ljudi, ne samo iz Sirogojna već i iz drugih mesta“, ističe Pavlović.

Turističko udruženje Sirogojno je osnovano sa željom da na najlepši mogući način doprinese očuvanju tradicije, ostanku mladih i stvaranju boljih uslova za život na selu:

„Naše udruženje je mlado, ali okupili smo isto tako mlad i izuzetno poletan tim. Svi radimo na svojim poslovima, ali se trudimo da se, kada god možemo, okupimo. Dovoljno je i makar jednom u 15 dana da se nađemo, a imamo i prostorije koje smo dobili od MZ Sirogojno i opštine Čajetina, i tu se dogovaramo. To je naša oaza mira gde kujemo planove, analiziramo šta smo prethodno uradili, da li je dobro ili bi moglo još bolje. Posebno analiziramo greške, jer i sami znate da se na greškama uči. Na taj način pokušavamo da održimo ovo sve, a to je deo naše kulture, tradicije, istorije“, ističe Pavlović.
Selo Sirogojno trenutno broji oko 900 stanovnika, ali taj broj treba povećati i zbog velikog broja turista koji dolaze i odlaze. Zato iz Udruženja poručuju da sve što rade, rade u interesu i za dobrobit sela. Pavlović priznaje da je sve mnogo lakše kada imate podršku lokalne samouprave:
„Bude tu dosta problema oko organizacije, ali iskreno, sve dok je podrške opštine Čajetina, TO Zlatibor, Kulturnog centra Zlatibor i ostalih, sve te probleme lakše rešavamo. Trudimo se da održimo što veći broj stanovnika sela, da stvorimo potencijale i mogućnosti da mladi mogu ovde da se zaposle i odluče da ostanu. U toku je izgradnja Kulturnog centra, gde ćemo imati i pozorište u Sirogojnu, i verujem da će to privući dosta ljudi. Ostalo je još da se urade završni radovi, kao i spoljni deo zgrade. Očekujem da ćemo sledeće godine, baš na Petrovdansku, moći da predstavimo Kulturni centar u našem selu. Imamo mnogo mladih ljudi željnih akcije i rada za dobrobit zajednice“, ističe naš sagovornik.

Jedna od centralnih aktivnosti Petrovdanskih dana u Sirogojnu je turnir u malom fudbalu. Turnir se održava drugu godinu zaredom, a ovog puta je okupio 21 ekipu iz Zlatiborskog okruga:

„Ovo je druga godina kako organizujemo turnir u malom fudbalu, koji smo obnovili. Prošle godine je bilo 15 ekipa, a ove 21. učesnica. Ekipe su stigle iz okruženja, imamo momke iz Ivanjice, Užica, Sevojna, Zlakuse, Čajetine, Zlatibora, Kosjerića, Bajine Bašte i drugih. Ovo je plod organizovanog i temeljitog rada svih članova našeg udruženja. Obezbedili smo i nagrade: za prvo mesto 60.000 dinara, za drugo 25.000, a za treće 10.000. Takođe, imamo nagrade za najboljeg igrača i golmana. Želim da se zahvalim svim sponzorima, prvenstveno opštini Čajetina, Kulturnom centru Zlatibor, Osnovnoj školi „Savo Jovanović“ u Sirogojnu koja nam je dala terene na korišćenje, Ministarstvu za brigu o selu, kao i svim javnim preduzećima iz opštine Čajetina. Svi su se uključili i pomogli nam“, kaže Goran Sekulić, TU „Sirogojno“.

Vredni domaćini su na terenima koristili licencirane sudije:
„Ništa nismo želeli da prepustimo slučaju, pa smo se obratili Fudbalskom savezu i oni su nam obezbedili sudije. Smatramo da to daje ozbiljnost celom turniru, jer svako treba da radi svoj posao. Najveći značaj ovog turnira, ali i cele manifestacije, je u tome da se narod okupi na druženju i da makar na jedan dan zaboravi na svakodnevne brige i probleme. Često, posebno nakon pojave pandemije, ljudi su se otuđili jedni od drugih. Nadamo se da će nam ovom manifestacijom uspeti da podstaknemo ljude da budu više povezani. Sela ostaju prazna, sve je više ljudi koji odlaze iz sela, pa je naša ideja i misija da pokušamo da ljude vratimo u selo. Želimo da pokažemo lepotu naših sela i da se ljudi ovde druže, upoznaju, razvijaju prijateljstva. Već smo dobili pozive od ekipa koje su došle da učestvuju, da dođu na turnir kod njih, što ćemo sa zadovoljstvom učiniti. Još bih istakao da nam je cilj da se ljudi druže i da makar na jedan dan budemo bolji, veseliji i srdačniji“, poručio je Goran Sekulić.
Učesnicima turnira u malom fudbalu najvažnije je druženje i fer plej. Svi koji su došli, su pobednici. Dušan Dragačevac iz ekipe „Zlakusa“ nekada se bavio fudbalom, a sada voli da učestvuje na ovakvim turnirima:

„Prvi put učestvujem na ovom turniru i zaista sam oduševljen. Ljubaznost domaćina je na najvišem nivou, organizacija besprekorna, a konkurencija jaka. Ali, naš moto je da je važno učestvovati, pa nam je uz zabavu na terenu potrebno i dobro druženje van terena. To je suština ovakvih turnira“, kaže Miloš Starčević iz Užičkog „Kapedunuma“, student FON-a u Beogradu.
Kao nekadašnji fudbaler, prihvatio je poziv drugara i on se našao među učesnicima turnira u Sirogojnu:

„Iz Užica sam i prvi put sam došao na ovaj turnir. Stigao sam sa drugarima i nama je najvažnije da se dobro zabavimo. Potrebno je da u ovim vremenima damo sebi malo oduška i da uživamo. A ovo selo je zaista inspirativno, vraća te korenima, tamo gde si i od koga si ponikao, i to je zaista neverovatno“, kaže Dragutin Milutinović, član ekipe „Drežnik 2“ i student ekonomije u Novom Sadu.
Takođe, bivši fudbaler i student, ističe:
„Trenirao sam fudbal i volim da učestvujem na seoskim turnirima. Nas, Drežničane, ima dosta i svi volimo da učestvujemo. Meni je posebno zadovoljstvo kada vidim da ovde učestvuju i starije i mlađe generacije, kako se druže i zabavljaju. To je najveća lepota ovih susreta. Nije važno kakav rezultat postignemo, već što smo tu, što se družimo i uživamo. Ovi turniri me opuštaju i podsećaju na rodni kraj, na Drežnik, gde sam se rodio i odrastao.“

Veliku pažnju posetilaca privuklo je i humanitarno takmičenje u spremanju gulaša u kotliću. Cilj ove aktivnosti bio je da se kroz druženje, mirise tradicionalne kuhinje i dobro raspoloženje podsetimo na važnost pomoći onima kojima je potrebna:

„Zadatak nam je da spremimo gulaš na najlepši mogući način i nadam se da će svi učesnici poneti osnovni sastojak – ljubav i želju da pomognu drugima. Kako kaže naša direktorka, „samo je ništa malo“, pa se nadam da ćemo skupiti dovoljno sredstava za porodicu Minić iz Ljubiša, za koju kuvamo. Naravno, za dobar gulaš potrebni su kvalitetni sastojci, ali i dobra volja, ljubav, jedinstvo i sloga. Bez toga nema ničega, a mi smo srećni što smo ovde i što možemo makar malo da pomognemo“, kaže Rade Jovićić iz Kulturnog centra Zlatibor.
Ljubomir Mitrašinović, profesor kuvarstva sa praktičnom nastavom u Ugostiteljsko-turističkoj školi Čajetina, koja je učestvovala u takmičenju, ne krije reči hvale za svoje učenike:

„Mi ovo takmičenje doživljavamo kao druženje, promociju škole, promociju zanata i našeg kraja, koji pored prirodnih lepotama, čine dobri i vredni ljudi. Moji učenici su pobrali brojne simpatije. Pripremaćemo klasičan gulaš po školskom receptu, onako kako su to nekada pravile naše bake, i nećemo uvoditi nikakve inovacije. Tako čuvamo tradiciju. Ovi susreti su zaista nešto prelepo. Bukvalno selo oživi i to je ono što se pamti i o čemu će se još dugo pričati. Dan je zaista predivan, nije velika vrućina, Sirogojno je zaista lepo selo, i šta više tražiti – uz osmeh nam priča profesor Mitrašinović.“

Osmeh na licima meštana i brojnih turista stvara potpunu idiličnu sliku opštenosti i uživanja. Među gostima sa strane, ima i Francuza, ali poreklom iz naše zemlje:

„Rodom sam iz Vrbasa, ali živim u Francuskoj, u Mecu. S porodicom, koja su uglavnom Francuzi, osim moje tetke, boravimo na Zlatiboru na odmoru. Slučajno smo čuli za vašar i došli smo da vidimo kako to izgleda, i nismo se pokajali. Ljudi su ovde druželjubivi, primili su nas onako kako Srbi umeju – srdačno, i uživamo i danas, kao i svakog dana. Hrana je izvanredna, obožavam ćevape, a moji su probali sve – burek, pljeskavice, i sve što ovaj kraj nudi. Ne mogu da opišem koliko su oduševljeni“, kaže gost iz Francuske.
Drugi sagovornik je iz Leskovca:
„Prvi put sam ovde i nemam reči kako bih opisao svu ovu lepotu. Drago mi je što vidim da ovo selo i dalje čuva našu tradiciju i da se održavaju ovakvi sabori. Došli smo u Užice kod prijatelja, i oni su nam rekli, pa smo došli na vašar. Sve je fantastično. Ima mnogo ljudi, koliko vidim, i za svakoga je ponešto. Obišli smo i Staro selo na otvorenom, muzej Pletilja, i ostali smo puni utisaka. Ove tezge su pune raznih đakonija, a pleteni džemperi su ostavili bez daha i mene i suprugu. Zaista su posebni“, ističe gost iz Leskovca.
Sledeći sagovornik, iz sela Nikojevići, nije prešao dalek put, ali smatra da su njegovi komšije zaslužili pohvale:

„Svake godine na Petrovdan, moja porodica i ja smo u Sirogojnu. Idemo u crkvu na liturgiju, priložimo nešto novca, zapalimo sveću, i to je tradicija svake godine. Sirogojno je poznato ne samo u Srbiji, već i u svetu, i svaka im čast na tome. Pohvalio bih i ljude iz lokalne samouprave koji na domaćinski način vode opštinu Čajetina, i ja sam izuzetno zadovoljan time što održavaju ovakve manifestacije.“
Ljudi danas žive ubrzanim tempom, a ovo je prilika da zastanu, da se vide i druže, makar na trenutak, i zaborave na probleme, poruka je meštanina Nikojevića.
Zahvaljujući posvećenosti organizatora i gostoprimstvu meštana, Sirogojno je i ovog Petrovdana bilo mesto gde se čuva i prenosi duh zajedništva, tradicije i ljudskosti. Mesto za odmor i dušu.

#zlatibor

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.