Nema većeg interesovanja za osnivanjem socijalnih preduzeća

I pored toga što se sve više govori o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva, ni tri godine po usvajanju zakona o socijalnom preduzetništvu, još uvek nema većeg interesovanja za osnivanjem socijalnih preduzeća.

Socijalna ekonomija je ekonomija čiji  je prevashodni cilj  ostvarenje koristi  za širu društvenu zajenicu  I društveno setljive  grupe, a ne sticanje dobiti. Subjekt socijalnog  preduzetništva  jeste  preduzetnik ili pravno lice koje je steklo  status  socijalnog preduzetništva namenjeno je za rešavanje  društvenih problema  u cilju povećanja  socijalne kohezije  I razvoja društva. To je poslovanje u kojem se ostvarena dobit ulaže  u intergacije  društveno osetljivih  grupa, zaštitu  životne sredine , ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije  I druge oblasti od šireg društvenog značaja. Zakon o socijalno preduzetništvu se primenjuje više od  tri godine, ali još uvek nije dao prve rezultate.Na principima socijalnog preduzetništva u Srbiji posluje oko 60  preduzeća.

 “Moram da kažem da nismo zadovoljni brojem registrovanih preduzeća I radnji iz oblasti socijlanog preduzetništva jer postoje odredjene nedoumice koje rešavamo I nadamo se da će biti usvojeno I da će promeni u korist korisnika I osnivača socijalnih preduzeća I rdnje. Do sada su preduzeća iz oblasti rehabilitacije obavljala poslove iz obksti socijalnog preduzetništva , ai oni su iskazali bojazan da ako predju u registraciju socijalnog preduzetništva gube finansiranje od strane lokalne samouprave jer zakon predvidja samofifnsiranje socijalnih reduzeća I radnji, odnosno održivost na tržištu kao I finasijsku održivost”, objašnjava Grana Tansković.

Socijalna preduzeća  se bave primarno uslugama I slabo profitabilnim delatnostima,  upošljavaju lica iz marginalizovanih grupa koji su invalidi tako da je skroman izvor finansijskih sredstava. Zakonom je predvidjeno finansiranje socijalnih preduzeća I pomoć od stane države I lokalne samouprave, omogućrno je finansiranje putem donacija ili poklona, ali je nepovoljno to što prema zakonu država I lokalna samouprava mogu da finasiraju ta preduzeća tek kada prodje godinu dana poslovanja socijalnog predduzetništa , kada se ispune svi uslovi koji definišu status socijalnog reduzetništva.

 ” Za ove tri godine u PK i udruženjima imali smo sastanke I diskusije I došli do zaključaka kako bi se pomoglo osobama koje se bave socijalnim preduzetništvom I korisnicima usluga socijalnog preduzetništva. Jedan od problema su javne nabavke. Kada bi se rešio problem javnih nabavki I kada bi socijalna preduzeća ušla u javne nabavke ta preduzeća bi mogla da obezbede održivost svog poslovanja. Zato je dat predlog da se izmeni član 37 Zakona o javnim nabavkama gde je predvidjena mogućnost da i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju I socijalno preduzetništvo iamju pravo učešća u javnim nabavkama kao I prioritet u javnim nabavkama, ali to je isključivo na odluci samih privrednika koji imaju potrebu za tim nabavkama. Dat je predlog da se umesto reči mogu upotrebi reč mora, da se u Zakon o javnim nabavkama obavezno uvrsti nabavka robe od socijalnih preduzeća I da to bude najmanje 10 odsto od ukupnih javnih nabavki.  To je zahtev koji je realan za socijalna preduzeća, ali smo došli do podataka od lokalnih samouprava da oni nemaju potrebu za tom vrstom roba I usluga I da nisu uvrštene u javne nabavke. Podneta je inicijativa da se pre registracije socijalna preduzeća razgovara sa lokalnom  samoupravom koji su to proizvodi I usluge koji idu u javne nabavke kako bi se videlo da li socijalno preduzeće može da pruža tu vrstu usluga I roba”, objašnjava Tanasković.  

I dok se sve više govori o značaju socijalne ekonomije I socijalnog preduzetništva ni tri godine po  usvajanju zakona o socijalnom preduzetništvu još uvek nema većeg interesovanja za osnivanjem socijalnih preduzeća. Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju privrednici  koji  žele da se uključe u socijalno preduzetništvo.

“Problem koji se najviše uočava jeste neprepoznavanje od strane izvršilaca vlasti ,odnosno svih onih koji raspisuju javne nabavke, jer svi oni su potencijalno u mogućnosti  da raspisivanjem rezervisnaih javnih nabavki direktno raspodeljuju poslove preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju. Tako stavljaju nas u povoljniji položaj u odnosu na ostale koji  ne mogu da učestvuju u tim javnim nabavkama. To je blagoslovena aktivnost koju je zakonodavac predvideo, a to je da svim raspisivačima javnih nabavki da mogućnost raspisivanja rezervisanih javnih nabavki, a one su opredeljene kao mogućnost podsticaja preduzeću I dodeljivanja poslova upravo preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, a time I mogućnost zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Zakon je definisao tu mogućnost, ali ne postoji I obaveza raspisivača javnih nabavki da takvu nabavku I raspiše, a to bi bilo poželjno. Od 2009.kada su uspostavejna preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju pa sve do 2025. nije raspisana niti jedna takva javna nabavka”, ističe Darko Petrović osnivač predizeća za profesionalnu rehabilitaciju I zapošljavanje osoba sa invaliditetom NRG Čačak.

Socijalna preduzeća posluju tržišno, ali imaju obavezu da 50 odsto zarade ulažu u društvenu zajednicuI to  podršku društveno osetljivim grupama ili u troškove za radno angažovanje radno sposobnih pripadnika osetljivih grupa.

Nakon donošenja zakona, socijalno preduzeće postaje vidljivije kao i drugi pravni subjekti koji posluju na tržištu u skladu sa ekonomskim principima poslovanja odnosno prodaju proizvod i pružaju usluge kojima se doprinosi zaštiti životne sredine , cirkularnoj ekonomiji  I ruralnom razvoju kao I  rešavanju izazova sa kojima se susreće lokalna zajednica. Privredna komora  Srbije podršku preduzećima usmerila je u tri pravca.

“Imamo  promotivni momenat gde ukazujemo lokalnim samoupravama na značaj socijalnog preduzetništva, promovišemo proizvode i usluge socijalnih preduzeća kreiranjem kataloga I organizovanjem bi tu bi sastanaka, sajmova, a tu je I tehnička podrška u okviru koje planiramo da  u Regioanlnim komorama osposobimo kolege koji će da  pružaju podršku svima koj žele da steknu status socijalnog preduzeća , potom pomoć u pisanju biznis planova, kreiranju strategije u upravljanju rizicima I drugo. Treći vid podrške usmeren je na podizanje internih kapaciteta socijalnih preduzeća, tj.organizovanje obuka kao što su marketing, prodaja I drugo što će im pomoći da opstanu na tržištu“, kaže  Milica Pavić iz Centra za programe podrške privredi,, mikro I malim I srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije.

U okviru PK Srbije osnovana je I sekcija za socijalno preduzetništvo gde se razgovara o problemima socijalnog preduzetništva . PK svake godine pravi I katalog proizvoda, odnosno preduzeća I na taj način  promove proizvode socijalnog preduzetništva kako bi se stvorila navika I društvena odgovornost ostalih preduzeća I stanovništva da kupuju njihove  proizvode Ikoriste njihove usluge. Cilj je  da se napravi robni znak pod kojim će plasirati proizvodi koji dolaze iz socijalnih preduzeća, kao I da se  promovišu proizvodi i sociljana preduzeća te da se razvijaju  navike  kupovine proizvoda koji nastaju u tim preduzećima. 

#socijalnaekonomija, #socijalnopreduzetništvo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.