2024. jedna od izazovnijih godina za srpsku  poljoprivredu

U protekloj godini sa područja Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga ostvaren je izvoz voća u vrednosti od 44, 8 miliona evra.Izvoz maline manji za 8 odsto

I2024. bila je jedna od izazovnijih godina za srpsku  poljoprivredu , koju je obeležila sa jedne strane velika suša koja je prepolovila rod , dok je s adruge strane bio izražen rast cena proizvoda i reprodukcionog materijala i drugih sredstva za rad i usluga. Posebno je bilo izazova za voćare  kako zbog pada otkupnih cena primarnih poljoprivrednih  proizvoda koju nije pratio i pad cena repromaterijla. Drugi problem za voćare bio je  nedostatak  inače skupe, ali pre svag nedovoljne  radne snage koja je neophodna u toj proizvodnji pa je po oceni voćara proizvodnja bila gotovo neisplativa u 2024. godini.

„Ono što karakteriše poljoprivrednu proizvodnja to su individicalni zasadi , usitnjenost proizvodnje i nemogućnost savremene primene agrotehničkih mera tako i savremen mehanizacije što uslovlava otežanu i skuplju proizvodnju u odnosu na organizovanije i veće posede. Na području Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga u prethodoj godine registrovano je 3 029 poljoprivrdnih gazdinstava  što predstavlja veliki pad u odnosu na 2020 godinu kada je bilo 4 152 registrovana gazdinstva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku”, ističe Gorana Tanasković iz Regionalne privredne komore  Moravičkog  i Raškog okruga.

U izvozu srpske poljoprivrede dominiraju  maline, a potom i jabuke, šljive, višnje, trešnje, kupine i jagode, a treba istaći da  je u prethodnoj godini iz Srbije  izvoz maline bio  manji  za 8 odsto.   Registorvano je, prema podacima Privrdne konore 168 izvoznika maline koju su to stratešo voće izvozili na područje EU , Francusku i Veliku Britaniju. Pad u izvozi objašnjava se poremećajima na tržištu tih zemalja. Ne treba zaboraviti , da je tokom proteklih nekoliko godina izražen trend pada  izvoza maline iz Srbije kao u tonaži tako i u  deviznoj vrednosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku izvoz maline u 2023 bio je za trećinu manji nego 2021. a taj tren je nastavlejn i u 2024. Ipak se za malinu često kaže da je  crveno zlato , a malinari su poslednjih godina  u lošoj situaciji kako zbog vremenskih neprilika koje prate proizvodnju tako i zbog neske otkupne cene.  

„U razgovoru sa proizvodjačima čuju se predlozi za podsticaj i stabilizaciju ove proizvodnje. Ističu da je neophodno  podizanje zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima, da se moraju pratiti  klimatske promene i prilagoditi proizvodnja tim promenama, potom se mora prilagoditi tehnologija voćnih vrsta, sorti i podloga nastalim promenama  i to ne samo u oblasti voćarstva već i u povrtarskoj proizvodnji. Savremene tehniologije se moraju primeniti u podizanju zasada poput protivgradsnih mreža, fertirigacija, zaštita od poznih  prolećnih mrazeva, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i dr”., pojašnjava Gorana Tanasković.

Na području Regionalne privredne komore zastupljena je i stočarska proizvodnja, pa je zabeležen i izvoz žive stoke na tržište bivših jugoslovenskih republika. U izozu su najviše zastupljene ovce i kože u vrednosti od 4 ipo miliona evra, potom slede svinje, a zatim izvoz  goveda u vrednosti od 8,1 milion evra . Podaci pokazuju da je izvoz ovaca i koza u 2024. godini zabeležio rast od 37,4  odsto u odnosu na 2023., dok je izvoz goveda u protekloj godini  manji za 20,6 odsto u odnosu na godinu dana pre. Podaci Regionalne komore pokazuju da, kao I kod i voćarske proizvodnje, i u oblasti stočarstva dominira mala i usitnjena proizvodnja na gazdinstvima i to najčešće u brdsko planinskim  predelima. 

#izvoz, #maline3, #moravićkiokrug, #pojoprivreda, #voće

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.