TETOVIRANJE OD PRAISTORIJE DO SAVREMENOG DOBA 

U organizaciji Narodnog muzeja Užice, u Jokanovića kući, održana je jednodnevna interaktivna radionica pod nazivom „Govor kože“. Tema radionice bila je tetoviranje kroz istoriju, od prapočetaka u praistorijskim zajednicama, preko ritualnih i simboličkih značenja u različitim kulturama, pa sve do savremenog doba.

Nije prvi put da Narodni muzej organizuje zanimljive radionice, ali su one mahom bile za decu. Sada je tema bila dosta složenija, pa su je organizovali za srednjoškolce. Međutim, ovo nije bila obična priča o tetovažama, već priča o istorijatu:

Od 3.300. godine pre nove ere imamo prve nalaze ljudi koji su se tetovirali. Kroz neverbalnu komunikaciju objasnićemo značaj motiva, društveni značaj u plemenskim zajednicama, kasnije i u ideološkom smislu, ili uopšte, najvažnije je pripadnost određenoj grupi. Na taj način se ljudi identifikuju i pronalaze svoje mesto kroz obeležavanje tela“, kaže Nevena Pantić, muzejski savetnik Narodnog muzeja Užice.

Svaka tetovaža nosi neku svoju priču. Iza svakog znaka, crteža ili urezane reči u koži stoji značenje, bilo da je to uspomena, identitet ili pripadnost. Upravo ta višeslojnost čini tetovažu jedinstvenom formom izražavanja:
„Svaka tetovaža ima svoje značenje, bez obzira na to što mi stavimo neki ‘tribal’ ili ‘keltski’ motiv. Oni imaju svoje značenje, ali ga mi često ne znamo, što je velika greška, jer možemo staviti nešto negativno. Isti slučaj je sa kineskim slovima, gde ne znam koliko dijalekata postoji i u svakom se različito čita“, objašnjava Nevena Pantić.

Edukacija putem radionice „Govor kože“ od velikog je značaja za mlade, jer ih uči kako da bolje razumeju značenje simbola koje biraju za svoje telo, kao i da shvate istorijsku i kulturnu vrednost tetovaže:
„Bez obzira na to što tema ove radionice nije klasična muzejska, osećamo obavezu da ukažemo na neki fenomen koji je prisutan u našem svetu. Kroz taj fenomen želimo da istaknemo koliko je važno šta se stavlja na telo. Ovo nisu radionice gde mi pričamo ‘ajde da se tetoviramo’, već ‘ajde prvo da razmislimo šta ćemo da tetoviramo i zašto’. Šta time pokušavamo da kažemo svetu, bez da izgovorimo reči“, poruka je Nevene Pantić, muzejske savetnice.

U radu interaktivne radionice „Govor kože“ učestvovali su maturanti Užičke gimnazije, umetničke škole i Muzičke škole Vojislav Lale Stefanović, kao i drugi zainteresovani građani.

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.