INTENZIVIRANI RADOVI U MALINJACIMA

 Zbog  pojave  velikog  broja  insekata  i  drugih  štetočina  u  malinjacima  ,  stručnjaci  za  voćarstvo  preporučuju primenu  insekticida i  drugih  zaštitnih  sredstava.  Doktor  Aleksandar  Leposavić  kaže  da  u  zemlji  ima  dovoljno  vlage  što  će  ubrzati  vegetaciju,  a  samim  tim  i  stvoriti  pogodno  tlo  ne samo  za  štetočine  već i  mnoge  bolesti  pa  je  neophodna primena odgovarajućih  mera.  Naglašava da  stanje  u  malinjacima nije  idealno zbog  nasleđenih  problema  iz  prethodne  sezone,  kao  i  mnogo  pre.  Ipak,  očekuje  dobru  cenu   jer  popularnog  crvenog  zlata   nema u  zemljama u  okruženju,  a i  kvalitet  ovog  voća poreklom  iz  Srbije  neuporedivo  je  bolji nego  bilo  gde  u  svetu.       

      U  malinjacima  na području  Zapadne  Srbije  intenzivirani  su  radovi  .  Vreme  je  dosta  uticalo  na  odlaganje  brojnih  važnih  operacija,  ocenjuju  stručnjaci.  Zato  sada ima  duplo  više  posla  da  bi  se  savladao  korov i  sprečila  neželjena  dejstva  insekata  čiji  je  broj  u  porastu.  

     ,,Proizvođači  se  suočavaju  sa  intenzivnom  pojavom  korova  i  mnogi  posežu  za  upotrebom  herbicida.  Odmah  da kažem  da ne  postoji  herbicid  koji  nije  štetan. Postoje  manje  ili  više  štetni,  ali  svi  u  principu  prave  štetu. Najbolje je  ako  proizvođači  mogu  mehanički  da  obrade,  okopaju ,  obrade  od  korova. Međutim,  s obzirom  da   nisu  bili  mnogi  na  taj  način  da  uklone  korov moraće  da  upotrebe  pesticide.  Postoje  takozvani  desikanti koji  uništavaju  samo  taj  nadzemni,  zeleni  deo. To  je  ono  što  najmanje  pravi  štetu.  Za razliku  od  translokacionih  herbicida  koji  se  kreću  duž biljhaka ,  silaze  i  u  korenov  sistem  i  oni  ostavljaju  malo  dugotrajnije  posledice  na  zasade. Preporuka  je  da  upotrebe  nešto  od  fungicida jer  je  veliki  napad  insekata”, kaže  dr  Aleksandar  Leposavić,  stručnjak  za  voćarstvo.

    Mraz  koji  je  nedavno  uništio  skoro  sve  voćne  voćne  naneo  je  štetu  i  malini.  U  zavisnosti  od  područja  gde  se  zasadi  nalaze  i  posledice  su  bile  različite. Najviše  su  stradali  malinjaci  na  višoj  nadmorskoj  visini od  onih  u  ravničarskim  predelima.  

    Stanje  u  malinjacima  inače  nije  sjajno,  naglašava  dr  Leposavić. To  nije  posledica  samo  ovogodišnjeg  mraza  koji  je  sigurno  uzeo  danak  .  I  prošle  godine  vreme  nije  išlo  na  ruku  proizvođačima  uz  nezadovoljstvo  cenom  ,  pa će  se  sve  skupa  odraziti  i  na  ovogodišnju  sezonu. 

       O  ceni  je  nezahvalno  govoriti iako  je  to  tema  koja  najviše  interesuje  proizvođače. Činjenica je da  maline nema  nigde  na svetskom tržištu  i  da  su    cene   prilično  visoke, naglašava  dr  Leposavić,  inače član  Svetske organizacije  proizvođača  maline . On  tvrdi  da  malina  mora da  ima  dobru  cenu  da  bi  se  održala  proizvodnja   što  je  i  mišljenje  ,  kaže  on  ,  proizvođača  iz  Srbije ,  kao  i  kupaca  iz  inostranstva  zainteresovanih  za  naš proizvod. 

      Bez  obzira  na sve  proizvođači  malina  su  optimisti  i   nadaju  se  boljoj   ovogodišnjoj  sezoni .  Poslednji  rok  je da  se  odredi  akontna  cena  koja  kako  su    ranije  rnajavljivali  predstavnici   udruženja  malinara   ne  bi  smela da  bude  ispod  400   dinara  po  kilogramu.     

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.