U selu Seništa jedina vodenica potočara u novovaroškom kraju

U selu Seništa, u zaseoku Klak, nalazi se jedina vodenica potočara u novovaroškom kraju. U vlasništvu je porodice Ljubojević još s početka 20 veka. Danas Bogdan Ljubojević ovom vodenicom čuva nasledje svojih predaka, ali i materijalno-kulturnu baštinu Srbije.    

Vodenice potočare predstavljaju osoben  deo materijalne kulture Srbije još od doba Nemanjićke države. Prema podacima Društva vodeničara Srbije neposredno posle Drugog svetskog rata u Srbiji je bilo nešto više od 7500 vodenica potočara. Danas, procene su izmedju 700 i 1000.  Jedna jedina, kažu upućeni, u novovarškom kraju nalazi se  u selu Seništa, u zaseoku Klak, u vlasništvu je Bogdana Ljubojevića. 

“Još su moji  prastari,  s početka 20. veka su imali vodenicu. Mlelo se tada i po 30 do 40 tovara, pričaju.  Ja pamtim, u ovoj vodenici,  60-ih godina,  bilo je i po 20  do 30 tovara. Radilo se dobro.”

U medjuvremenu Uvac odvraćen, došla industrijalizacija, kaže Bogdan “u selu prestalo da se sije”, pa je i  ova vodenica, nekada značajan proizvodni pogon, danas više objekat folklorne arhitekture. 

“Meni lično  ova vodenica znači mnogo. Prvo, tradicionalno održavam jer su je imali i moj deda, i otac, pa danas imam i ja.  Nešto više posvetio sam se vodenici kad sam otišao u penziju. Meljem po malo, za komšije, odabrane mušterije i to mi predstavlja zadovoljstvo. Veće koristi materijalne i nemam, i ne očekujem. Više je stvar zadovoljstva.”   

Mušterije su oni koji žele integralno brašno posebnog, jedinstvenog kvaliteta. Tu jedinstvenost kvaliteta, pored  tradicije garantuje i ambijentalna celina u kojoj se vodenica nalazi,  sa danas gotovo raritetom “apsolutno prirodno  zdravo”, potpuno sigurno tvrdi Bogdan Ljubojević. 

“Ovu vodu, iz ove rečece koja izvire u stenama nedaleko odavde ja pijem svaki dan. Direktno. Ja lično mislim da bi sa sistemima koji postoje,  od ove čiste reke moglo da se vodom snabdeva jedan, a možda i dva grada.” 

Bogdan Ljubojević planira da vodenicu potočaru ostavi kao svedočastvo i o svojoj porodici i o materijalno-  kulturnim  vrednostima Srbije, za naredne vekove. “Vodenica to može”, tvrdi Bogdan, “ako država ne bude imala druge planove.” 

“Od 1975. godine priča se o izgradnji  reverzibilne hidroelektrana “Bistrica”. Od tada je  prošlo 50 godina. Mi smo očekivali da će ovaj prostor da zaplavi, da ovo nestane, ali ništa od toga nije bilo. Sada su se ponovo pokrenule te priče. Da li će biti –  ne znam, ali  voleo bih  da ne bude.”

U medjuvremenu, do konačne odluke o hidroelektrani,   kao jedinstven spoj čovekovog znaja i prirode –  vodenice potočare kao ekološke tvorevine, po državnom programu Podrške privrednim aktivnostima na selu – razvoju starih i novih zanata, tgovinskih i uslužnih delatnosti , seoskog turizma i slično, mogu konkurisati za bespovratna sredstva, a jedan  od osnovnih uslova je da vodenica potočara  ostane na starom mestu. 

#nova varoš

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.