U PK Srbije pokrenuta inicijativa da se zaštiti geogarfsko poreklo čačanske kajsije

U MO samo mlekara “Granice” iz Gornjeg Milanovca za sada ima žig Čuvarkuća, a u Čačku je PK Srbije pokrenuta inicijativa da se zaštiti geogarfsko poreklo kajsije sa ovog područja koje bi se plasiralo pod brendom Čačanska kajsija.

Projekat pod nazivom „Stvarano u Srbiji”, koji je pokrenula Privredna komora Srbije  i koji obuhvata više od 45 kompanija stvorio je preduslove da i brojna udruženja proizvodjača širom Srbije pokrenu inicijative za zaštitu geografskog porekla i brendiranje svojih proizvoda. 

Privredna komora Srbije  pre 5 godina pokrenula je  projekat pod nazivom „Stvarano u Srbiji”,sa  pravom koriščćenja žiga “Čuvarkuća” kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla. Sve je veći broj proizvoda koji su obeleženi žigom Čuvarkuća  kojim se promoviše pre svega kvalitet I poreklo proizvoda koje garantuje da je taj proizvod nastao u Srbiji. To je stvoriloo preduslove da tim putem krenu I drugi proizvodjači, ne samo u industrijskoj proizvodnji već I male porodične firme koje se bave proizvodnjom hrane. Nadaleko je poznat leskovački ajvar, ljutenica, roštilj, a u planu je I leskovačka mućkalica , kupci prepoznaju suvomesnate proizvode iz Zlatiborskog, kao I suve šljive iz valjevskog kraja ili ariljsku malinu koja štiti svoje geografsko poreklo voća hologramskom  nalepnicom  iz kovnice u Topčideru.

“Radi se o promociji domaće proizvodnje , proizvoda kojima se promoviše pre svega kvalitet proizvoda I sva preduzeća koji imaju žig se deklarišu kao preduzeća koja proizvode po zdravoj tehnologiji, pošruju standard kavaliteata I standard ekologgije, zapošljavaju domaću radnu snagu I 80 odsto  sirovina za proizvodnju mora imati  domaće poreklo”, kaže Gorana Tansković iz RPK Moravičkog I Raškog okruga.  

Prvi  proizvod koji bi mogao u čačanskom kraju da dobije oznaku geografskog porekla je Miokovačka kajsija, a u perspektivi to bi mogla postati I  rakija iz ovog kraja i mesni proizvodi od Moravke, stare autohtone rase svinja. Kada je reč o Miokovakoj kajsiji , Institut za voćarstvo  I Agronomski fakultet su započeli izradu elborata , a da bi se izvšile analize koje bi pokazale specifičnost kajsije sa ovog područaja potreban je rod I potvrde sertifikacionih kuća koje bi garantovale da se ova  kajsija izdvaja od ostalih koje se proizvode u SRbiji. 

“Čačak ima još, najmanje dva brenda,tu su rakije I preradjevine od Moravke, autohtone rase svinja.To nije ništa novo, to se već radi u Španiji , Italiji gde su od svojih proizvoda razvili brendove koji se koriste u celom svetu. To je  na primer pršuta od Iberijske svinje  ili sir parmezan iz okoline Parme. Na te se modele treba ugledati I to su neki koraci ka dodavanju vrednosti primarnim proizvodima, zatim tu je okupljnje proizvodjača I sistemska podrška. Zainteresovanih ima, ali nedostaje sistemska podrška”, objašnjava  Nedeljko Radulović menadžer Udruženja LAG Čačak, Gornji MIlanovac.

Čačanski kraj prepoznatljiv  je i po razvijenom voćarstvu, izvozu voća na strana tržišta, ali i po proizvodnji rakija koja poslednjih godina  postaje  sve više zastupljena kako po vrstama i količinama, tako i po kvalitetu. Slično je i sa proizvodjačima hrane.

Zvaničnih podataka nema ali je poznato da se na rafovima EU I SAD sve više nalaze proizvodi iz Srbije koji su zaštićeni imenom geografskog porekla -Leskovački ajvar, pirotski kačkavalj, užička pršuta, leskovačko roštilj meso, sremski kulen, Futoški kiseli kupus, ariljska malina. U svakom slučaju potrebna je organizovana proizvodnja , ali postavlja se pitanje kvaliteta I dovoljnih količina tih proizvoda  usled sve veće potražnje i ozbiljnijeg tržišta.

“Za naše prosrtore su karakteristični džemovi pa smo zahvaljujući tome ostali na američkom tržištu. Makedonci su preuzeli kiseli program, a nama su ostali džemovi kao prepoznatljiv brend ovog kraja. Nama traže Poljaci hiljade tona sveže šljive da bi oni preradjivali našu čljivu. U Kanadi marketi su imali malo proizvoda iz SRbije,a li su iamli našu suvu šljivu. Potrebno je održati kvalitet da bismo imali brend. Bitno je imati prepoznatljiv brend , to je neophodno za održivost proizvoda I proizvodjača”, kaže Cane Jovanović  vlasnik preduzeća “Polo” iz Zablaća. 

Poslednjih godina, pokazuju statistički podaci, u Srbiji opada stočarska proizvodnja, a jedino se održava pčelarstvo. Razloge treba tražiti u smanjnju broja stanovnika na selu, nepovoljnoj starosnoj strukturi stanovništav na selu, nesigurnoj I neprofitabilnoj proizvodnji u oblasti stočarstva, negarantovanom plasmanu I otkupnim cenama, a slična je situacija I u voćarskoj proizvodnji. Korona je promenila mnoge naše navike, pa je primetno da se mnogobrojni mladi odlučuju da se vrate na selo I otpočnu  odredjenu proizvodnju na imanjima svojih predaka, ali entuzijazam može vrlo brzo da nestane ako nema sigurnog plasmana proizvoda i profita. U celom  poslu neophodna je i sistemska podrška države.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.