Povratak  starih  rakijskih  sorti  šljive  na  velika  vrata

  Crvena  ranka  i  druge  sorte  šljive  od  kojih  se  samo proizvodi  rakija  u  čačačnski  kraj  se  vraća  na  velika  vrata ,  kažu  stručnjaci  za  voćastvo.  Jedan  od  razloga  je   velika  potražnja ,  ali  i  prednosti  koje  imaju  u  proizvodnji  rakije   u  poređenju  sa drugim  sortama. U  poslednje dve  tri  godine  u  čitavoj  Srbiji  posađeno  je  na stotine hiljada  hektara  crvene  ranke i  ona se  već  adaptirala  na  promenljive  uslove  što  je prilično  značajno  za  proizvodnju  rakije.

      Stare  sorte  šljive  poput  crvene  ranke,  bez  koje  se  nije  mogla  zamisliti  ni  jedna  kuća,  dugo  vremena  unazad  bile  su  zaboravljene  i  prepuštene  praktično  stihijskom  uništavanju.  Ove  sorte  su    se  uglavnom  koristila  na  gazdinstvima  za  proizvodnju  rakije.  Imajući  u  vidu  njihove   karakteristike  kada  je  reč  o  rakiji ,  na  sreću,   ponovo  se  vraćaju .  Potražnja  za  njima  je  izuzetno  velika  u  poslednje  vreme  ,  kaže  dr  Ivan  Glišić sa  Agronomskog  fakulteta u  Čačku.  Zbog  aktuelnosti  na  tu temu  je  govorio  dr  Glišić  i  na  Zimskoj  školi  za  poljoprivredu  održanoj  u  Požegi. 

  ,, Sada  se  počinju  vraćati  euforično ,  stihijski.  Ogromna  mera  toga  je  koliko  se  to  traži .  Tema  je  bila  baš  koliko  te  rakijske  .  Tema  je bila  baš u  tom  pravcu: kako  da  te  stre  rakijske  sorte  vratimo  na  ispravan  način  ,  da  skrenemo  pažnju  na neke  glavne  probleme.  Govorio  sam  o  tome d ate  stare  rakijske sorte  imaju  probleme,  kao  što  su  oprašivanje,  oplodnja ,  zatim  su  problemi  sa rezidbom. Navikli  smo  da  režemo  čačansku  lepoticu,  rodnu  ,  stenlej .  Ne  može  se  to  isto  prepisati  na te  stare  sorte,  one  uglavnom  zahtevaju  neku  blažu  rezidbu I  rezidbu  u  toku  vegetacije.  Zimsku  rezidbu  skoro  izbaciti.  Rakijske sorte  šljive  su  rakijske ,  samo im  ime kaže,  rakijske  I  nemaju  alternative.  Ako  vam je  cilj  da imate  šljive.  One  nisu  namenjene  za  neku  drugu  preradu ,  za  sušenje  recimo”,  kaže  dr  Ivan  Glišić  sa  Agronomskog    fakulteta   u  Čačku.

       Potražnja  za  starim  sortama  šljive  u  Srbiji   bila  je  intenzivna   naročito  poslednje  dve  godine.  Podignuti  su  zasadi  u  svim  krajevima  gde  se  proizvodila  rakija  pa  se  praktično  ostalo  bez  i  jedne  sadnice,  kaže   dr  Glišić  navodeći  da  se  sigurno  radi  o  stotinama   hiljada hektara  zasada.

   ,, Ovo  su  sorte  koje  su  odomaćene na ovim  prostorima. Samim tim  su  se  I  adaptirale na  neke  uslove.  Sorta  koja zri  relativno rano,  krajem  jula,  izbegne  velike  vrućine. Jasno  je  da  dok  su  mlada  stabla nedostatak   vode  itekako   može  napraviti  štete .  Tako  da je   akcenat na  tome   da  nedostatak  vode  može  ugrožiti  proizvodnju ,  a kasnije  će  se  na neki  način  nositi  sa  tim  problemom “,  rekao  je  Glišić.    

      Naš sagovornik  kaže  da   od  crvene   ranke   i  drugih  rakijskih   sorti    koje  su  razmnožene  izdancima  ne  možemo  očekivati   rod  pre  četvrte  pete  godine  sa  prinosom  od  4-5 kilograma  po  stablu. Od  osme  godine  prinos je   30- tak   kilograma  po  stablu   ili  20 do  30  tona   po  hektaru.  

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.