Sve  spremno  za  doček  Pravoslavne  nove  godine 

  Pravoslavni  vernici  večeras  dočekuju  Novu  godinu  u  okviru  koje  se  vreme  računa  po  Julijanskom  kalendaru.  U  Srbiji  je  ovaj  praznik  poznat  pod  nazivom  Srpska  nova  godina. Pravoslavnu  novu  godinu  slave  osim  Srba i  Rusi,  Rumuni ,  Grci,  Belorusi,  Etiopljani. U  mnogim  gradovima  u  Srbiji  organizuje  se  doček  Srpske  nove  godine  u  okviru  koga  na  trgovima  nastupaju   estradne  zvezde.

   Računanje  vremena    po  Julijanskom  kalendaru   mnogo  je  starije  od  Gregorijanskog . Julijansku   novu  godinu  13. januara  dočekuju   stanovnici  Pravoslavne  zajednice ,  a ovaj  praznik   je  u  Srbiji  poznat  i  kao  Srpska  nova godina.  Etnolog  Snežana  Šaponjić  Ašanin  podseća  da   se  razdvajanjem  hrišćanske  zajednice  na  katoličku  i  pravoslvnu    sve  do  1583.  slavilo  po  Julijanskom  kalendaru. Te  godine  uvodi  se  Gregorijanski  kalendar po kome  su  rimokatolici   i  protestanti   računali  svoje  vreme  ,  a pravoslavci  su  ostali  pri  svom  kalendaru,  na pravom  putu.

    ,,Veoma  je  osetljiva ta  tema  jer  je  naša  zemlja  posle  Prvog  svetskog  rata  1919. već u  januaru  uvela   Gregorijanski  kalendar  kao  zvaničan  državni  kalendar ,  naravno  crkva je  ostala  pri  starom  kalendaru.  Tako  je  jednostavno  svet  odlučio gde  su  sve  zemlje  n a taj  način  počele  da  računaju  vreme.  To  je  bila  neminovnostradi  lakšeg  snalaženja,  radi  lakše  komunikacije. U  srpskoj  tradicionalnoj  kulturi  dolazi  do  ivesne  zabune jer  su  Srbi  u  tradicionalnoj  kulturi  naučili  da  najpre  dolazi  Božić,  pa  Nova  godina.  U  tom  raskoraku  reč  je  samo  o  13 dana”,  kaže    Snežana  Šaponjić Ašanin,  etnolog .

    U  novijoj  srpskoj  istoriji  od  devedesetih  godina  prošlog  veka  masovno  i  intezivno  se   u  Srbiji  slavi  doček  Pravoslavne  nove  godine  koju  praznuju   Rusi,  Rumuni ,  Grci,  Belorusi,  Etiopljani .  Četrnaestog  januara osim  Pravoslavne  nove godine  slavi se i  praznik  Vasiljevdan  pa se u  porodicama  mesi  vasilica ,  specijalno  ukrašeni  hleb  . 

    ,, Utiskuju  se  određeni  simboli  koji  treba  da  izazovu  blagostanje, sreću,  napredak  porodice. Hleb okruglog  oblika  u8  suštini  predstavlja  Sunce ,  dizanje  Sunca  i  što  više  sunčanih  dana  u  narednom  periodu.  Svi  su  ti  običaji  vezani.  Kod  postoji  podudaranje  i  po  nekoliko  praznika. To je ono što  daje lepotu čitavoj  pravoslavnoj  hrišćanskoj  zajednici”,  priča  etnolog  Šaponjić Ašanin. 

      Januar  je  prepun  praznika .  Od  Božića  do  Bogojavljenja  ,  period  koji  pripada  božićnom  ciklusu  praznika   u  okviru  koga  je  i  Pravoslavna  nova godina  ,  ima 12  dana  i   veruje  se  da  svaki  dan  predstavlja   jedan  mesec.     

        Etnolog  Šaponjić  Ašanin  navodi  i  da su    od  Božića do  Krstovdana  mrsni  dani.  Krstovdan  je  prvi  posni  dan u  posle  Božićnom  periodu pa se  u  narodu  kaže  ko se  krstom  krsti  taj  Krstovdan  posti ,  Dolazi  Bogojavljenje  , praznik na koji se ne posti bez obzira u  koji  dan pada , a treći dan je  Sveti  Jovan.  U  januaru  se  ne  sme  zaboraviti  ni  Sveti  Sava  ,  školska  slava  ,  kojim  se  završavaju  januarska  praznovanja .    

#doček, #pravoslavnanovagodina

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.