Crkva Svetog proroka Ilije u Viči 

Crkva Svetog proroka Ilije u Viči  stara je 93 godine. Građena je od 1925.  do 1931.  godine.  Od tada do danas u ovom hramu  svake nedelje i na praznike obeležene u kalendaru crvenim slovom  služi  se Božanstvena liturgija.Riznicu  crkve  čine bogoslužbeni predmeti, bogoslužbene knjige kao i knjige svetske književnosti. U Vičkoj parohiji ,  selu Donji Dubac nalazi se i hram posvećen Svetom arhangelu Gavrilu.

Hram Svetog proroka Ilije osveštao je tadašnji episkog žički Jefrem Bojović 2. avgusta 1931. godine. Crkva je tokom vremena sabirala svoje parohijane i sve ljude koji su posetili ovo duhovno mesto, a  kroz manifestaciju ,, Vidovdanski duhovni susreti”, neguje se i identitet naroda, prenosi i čuva tradicija. Neke bogoslužbene knjige koje se čuvaju u riznici  potiču iz 18.veka. 

,, Tu se nalazi nekoliko starih  knjiga npr. Novi zavet iz 1714. godine i mnoge druge bogoslužbene knjige koje su dobijene od manastira Studenica. U riznici se čuva plaštanica iz 1935. godine koju je poklonio sveštenik Dragutin Bulić, rodom iz Viče”, rekao je paroh vički, jerej Nemanja Matejić.

Jerej, Nemanja Matejić završio je Petorazrednu bogosloviju Svetog Save  sa odličnim uspehom, a nakon toga nastavio je akademsko obrazovanje na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. 

,, Došao sam kao paroh u Viču 2019. godine i fascinirali su me spomenici-krajputaši. To su kulturna dobra našeg naroda, našeg kraja i to su zapravo sećanja i odlike zahvalnosti tih ljudi koji su izginuli u ratovima, a čiji se  grobovi ne znaju. I kada sam istraživao  istorijat za pisanje monografije našao sam podatke  da Vička parohija ima sva imena izginulih ljudi od  Balkanskih ratova do poslednjih godina. Gotovo da svako selo u Dragačevu ima hram što ukazuje da je narod duhovno probuđen i lokalana samouprava nesibično pomaže izgradnju i završetak već postojećih hramova.”, podseća Matejić.

Čekalo se osam i po decenija na freskopisanje hrama , od osvećenja pa do 2016. kada su započete prve freske. Po blagoslovu episkopa žičkog gospodina Justina , dozvolu za freskopisanje hrama dobio je Dragan Milojević.   Za vreme sveštenika Miluna započeto je ikonopisanje. Freskopisanje je trajalo u prvoj etapi tri godine sa kraćim pauzama. U oltaru dominira Bogorodica Širšaja, koja se tako zove jer je smestila Boga u sebe i šira je od nebesa. Zatim su oslikane freske kao što su Pričešćivanje apostola, Svetitelji pisci svetih liturgija. Oslikan je i žrtvenik na kome se vrši proskomidija.  Imena svih priložnika se nalaze u hramu, kao spomen za buduće generacije.

#dragačevo

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.