Šta posle izmene Krivičnog zakonika – da li će se za napad na nastavnike ići u zatvor

Izmenama Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora mogu da budu osuđeni oni koji napadnu zaposlene u prosveti i ustanovama zdravstvene ili socijalne zaštite. Time je ispunjen jedan od zahteva prosvetnih radnika da im se zaštiti integritet, čast i obezbedi nesmetani rad. Usvajanje zakona i njegova primena su, međutim, dve različite stvari.

Zbog opklade od 30 evra, učenik je u mladenovačkoj tehničkoj školi, pred đacima, ošamario nastavnicu. U Trsteniku su učenici izmakli stolicu nastavnici engleskog, koja se teško povredila. U Bačkoj Palanci učenik je pretukao nastavnika praktične nastave pred penzijom. I tu se spisak napada na nastavnike, nažalost, ne završava.

Zaposleni u prosveti jedino su mogli, u znak protesta, da obustavljaju nastavu i štrajkuju. Da bi zaštitili integritet, čast i obezbedili nesmetani rad, prosvetni radnici se se više puta obraćali resornom ministarstvu i Vladi Srbije.

Njihovi zahtevi konačno su prihvaćeni i Krivični zakonik je izmenjen.

“Ako se napadne lice u obrazovanju ili njegova porodica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako se nanese lakša povreda zaposlenom ili članovima njegove porodice, kazna je od šest meseci do pet godina. Ako se nanese teža povreda zaposlenom ili članovima njegove porodice, kazna je od jedne do osam godina”, objašnjava Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Za prestupnike su predviđene i novčane kazne, ali da li će se izricati, ne zavisi samo od suda, već od uprave škole, koja je do sada, pokazalo se, u mnogim slučajevima pokušala i uspevala da zataška prestupe.

Primena ranije usvojenih zakona bez rezultata

Primena već donetog Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji je trebalo da sankcioniše đake koji ometaju nastavu, nije dala značajnije rezultate.

“Nemate vi da se pohvalite da je neko dobio prekršajnu kaznu, da je platio kaznu od 50.000 ili 30.000 dinara ili bilo koju drugu. Pitamo menadžment škole zašto to ne radite i šta se dešava. Niko neće da dolazi u sukob sa roditeljima”, konstatuje Antić.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakona predviđene su strože kazne za napade, ne samo na zaposlene u prosveti, zdravstvu i socijalnim ustanovama, već i na vozače u javnom gradskom prevozu.

“Do sada naš Krivični zakonik nije imao propisana ova krivična dela i ideja je, sa jedne strane, da se ostvari taj preventivni efekat kroz odvraćanje potencijalnih učinioca od izvršenja tih krivičnih dela i, sa druge strane, da se pruži krivično-pravna zaštita zaposlenima u ovim institucijama, kako bi oni mogli normalno da obavljaju svoje radne zadatke”, ističe doc. Dušan Kesić sa Fakulteta za bezbednost.

Krivični zakonik Srbije jeste osnovni mehanizam prevencije društveno opasnog ponašanja, ali nije jedini. Bezbednosna kultura je sledeća stvar na kojoj mora da radi celo društvo. Upozorenja je bilo previše.

#prosveta, #srbija, #zakon

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.