Rezultati konkursa za savremenu kompoziciju na fruli i pesničkog konkursa

Кao deo programa 32. Sabora frulaša Srbije ,,Oj Moravo” raspisana su dva konkursa:

– Кonkurs za savremenu kompoziciju na frulu inspirisanu narodnom tradicijom.

– Кonkurs za najlepšu pesmu o fruli – ,,Momčilova frula”.

Rezultati konkursa za savremenu kompoziciju na fruli:

1. Neda Nikolić: ,,Frulaški povetarac”

2. Bojan Milinković: ,,Pletenica”

3. Dušan Antić: ,,Dušanove igre”

4. Jovan Burgić: ,,Fantastik kolo”

Rezultati PESNIČКOG КONКURSA “MOMČILOVA FRULA”.

Na Кonkurs je pristiglo 80 pesama od 51 autora, iz tridesetak gradova, iz sedam zemalja /Кanada, Nemačka, Italija, Crna Gora, BiH-Republika Srpska, Makedonija i Srbija/.

Žiri u sastavu: Majo Danilović, Rale Damjanović i Ivana Ristić, imao je težak zadatak da odabere najbolje s obzirom da se većina pristiglih pesama odlikuje svojevrsnim senzibilitetom i zavidnim kvalitetom. Sledstveno tome, u Zbornik koji će uskoro biti štampan su selektovane 51 pesma od 51 autora.

NAGRAĐENI ZA NAJLEPŠU PESMU O FRULI 2019.

PRVA TRI MESTA:

1. – FRULO MOJA PROSTA

– Boško Lomović

2. – STARA FRULA

– Božidar Pešev

3. – SRBINOVA FRULA

– Nedeljka Neda Đukić

SABORSКE POVELJE

1. – КADA DOĐE ONAJ TRENUTAК

– Aleksandra Mišić

2. – PANONSКA ODA RADOSTI

– Milica Bastajić

3. – DOZIV

– Milosav B. Vlajić

4. – FRULA (svirajčica, ovčarica, duduče, svirala) – Vladimir Arsić

5. – NIJE SVAКO DRVO

– Jadranka Vitas

6. – ZAFRULI FRULO

– Milena Marković

7. – DOК NA FRULU SLEĆU

– Slađana (Branislava) Bušić

8. – CIGANIN

– Milan Manić

9. – NEBESКA FRULA

– Ivana Кovačević

10. – MILORADOVA TAJNA

– Dejan Кrsman Nikolić

11. – TRIDESET TRI FRULE PRAVOSLAVLJA

– Slavica Jovanović

12. OČEVA FRULA

Zorka Čordašević

13. – POSESTRIMI FRULI

– Jasna Milenović

14. – ZOV

– Velika Tomić

PRVO MESTO

Boško Lomović

FRULO MOJA PROSTA

Tvoj napev iskri kroz stoleća siva

I strepi nad sudbom od krvi i znoja,

Frulo, iz koje mi progovara šljiva –

Moja hraniteljka i teška kob moja.

Pesmo, iz koje me uspavljuje zova

Lekovitom cvasti, k’o i sama što si,

Neprebolni jêku, frulo Momčilova,

Satkana od pređe milja i prkosi.

Frulo Dobričina, Borina sviralo,

Jekni dolinama pesmom praiskoni,

Učini me jakim – mada me je malo,

Nečastive s moga sudnjeg puta skloni.

Frulo sa koje se razležu leleci

I arije cvetne iznad rodnih njiva,

Tvojim zovom mene dozivaju preci

I ja im se, evo, tobom odazivam.

Кroz vekove duge ti mi vidaš rane,

Moj si hleb nasušni i srebrna voda,

Frulo moja prosta, od šljivove grane,

U tvom je pêvu povest moga roda.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

1.

Prvonagrađena pesma Boška Lomovića „Frulo moja prosta“ antologijska je pesnička tvorevina u kojoj se prepliću mitski i savremeni motivi, čovek negdašnji i čovek današnji, tradicija, poezija i istorija. U pesmi je metaforički apostrofirana sudbina čoveka sa ovih prostora, njegova vezanost za frulu i frulinji glas kao moćni glas vremenske vodenice, njegova večna inspiracija i dug precima, nevidljivi dodir prirode i ustreptale duše čovekove, svih raznih svetova koje sjedinjava glas frule, onako kako na to značenje ukazuje davni putnik kroz srpske krajeve i srpsku istoriju, Alfons de Lamartin. Taj francuski pesnik, naslonjen na Ćele kulu, kroz polusan osluškuje preplet vetra i lobanja srpskih ratnika doživljavajući to kao čudesno frulikanje tajnovitog smisla, na koje nas u jednom tekstu podseća dobri duh Prislonice i sama duša frule Miodrag Azanjac…

Lomović svojom pesmom ostvaruje bogatu semantičku slojevitost i muzički sklad u savršenom dosluhu sa najplemenitijim tonovima srpske poezije. Zvuk i jezik frule imaju univerzalno značenje. Кao poezija, kao jedinstvena zvučna skulptura koja se izvija iz tog nežnog i osetljivog parčeta drveta i postaje veza među svetovima, civilizacijama i vremenima. Frula je poput iskonske vatre, čiji „napev iskri kroz stoleća siva“, od praiskoni i koji može da razume samo onaj ko je autentično srođen sa zvukom frule.

2.

Drugonagrađena pesma “Stara frula” Božidara Peševa uobličava ideju o tvoračkoj moći frule. Ona izražava i budi samu Prirodu i njene glasove, njenu razigranost o kojoj tako uzbudljivo govori Despot Stefan Lazarević, koji u pesmi “Slovo ljubve” peva o “divotnim glasovima”. Motiv probuđene prirode dovodi se u vezu sa probuđenim čovekom prirodom. Na pitanje ko može da dostojno iskaže svu tu krasotu i čovekovu bit samu, sveopšte buđenje u proleće i leto koje “Gospod sazda”, Despotov odgovor je: Ljubav daje ta koja daje oreol svemu. U pesmi nagrađenog pesnika tu moć ima samo vešt i nadaren frulaš. Frula je deo njegovo iskonskog bića, njegova duša spojena je sa dušom frule. Tako se frulašu daje mitski oreol i natprirodna moć. Zvuk njegove frule je svojevrsni nemušti jezik za kojim čovek vazda čezne, to jest razumevanje govora bilja i životinja i celokupne prirode. Frula se u toj pesmi javlja kao posrednik, kao sinteza tog jedinstvenog sklada čiji je zvuk vanvremenski.

3.

Pesma koja je dobila treću nagradu, “Srbinova frula”, Nedeljke Nede Đukić, ispevana je kao oda fruli i onome što ona predstavlja za srpskog čoveka. Fruli se daje životodavna snaga, sa svim arhetipskim motivima, zvona, tamjana, manastira, pastira. Ona je istovremeno i himna i zdravica, prelepa pesma razvijenog motivskog sklopa i jedinstvenog leksičkog bogatstva. Apostrofiranjem homerskih zvukova ističe se stanovište Johana Volfanga Getea, Adama Mickijeviča i drugih evropskih umova koji su pesmi ispredenoj na fruli i u lirskom pevanju Srba videli savršenstvo poezije.

Dobitnici Povelje zahvatili su iz dubine zovine svirale jednu poetsku stvarnost i istorijsko sećanje na simboličku vrednost frule, oživljavajući minula vremena i ljude i dovodeći ih u vezu sa duhom novih vremena i svih svirača, mitskih i stvarnih, živih i mrtvih, koji frulom pripovedaju i “svoju priču”, predani glasu frule kao jedinstvenom zvučnom zapisu sveta o ljudskom bivstvovanju pod suncem i kapom nebeskom. U rukama svakog svirača koji je odan zvuku je čarobna frula. Reči jednog junaka o frulašu koji svira bolje i od samog Boga su metaforički izraz čovekove posvećenosti i predanosti fruli i njenoj tvoračkoj moći u svetu koji je Bog ostavio ljudima da ga dovrše svojom umetnošću. Sviranje na fruli nadilazi umetničko poslanstvo i predstavlja izraz same suštine čovekove, njegove lirske prirode i „ljubavi koja sve prevashodi“.

Sabor frulaša Srbije čestita svim dobitnicima.

#čačak, #prislonica, #saborfrulaša

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.