Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem

Jedan od simbola vremena u kome živimo sigurno je plastika koja je svuda oko nas, a svest ljudi I saznanje o tome šta je plastika I kakva  nam realna opasnost  od nje preti počinje da se razvija tek poslednjih godina. I pored inicijativa da se zabrani upotreba  plastičnih kesa činjenica je da se one I dalje koriste u nesmanjenom obimu I da , zbog dugotrajnog procesa razgradnje, predstavljanju ne samo ekološki  već I zdravstveni problem u svetskim razmerama.

Plastične mase su produkti petrohemijske industrije, nastaju u toku proizvodnje nafte. Oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte odlazi  na proizvodnju plastičnih masa, a od toga 30 do 45 odsto se odnosi na proizvodnju  plastičnih kesa. Njihova upotreba je godinama postala sve veća, a kako je to postao globalni problem, početkom ovog veka pojavile su se I inicijative za ukidanje lakih plastičnih kesa, usvajanjem konvencija ili zakona koji ograničavaju njihovu upotrebu. Pri tome se čini da se pre svega ima u vidu  zaštitu životne sredine, a da je tek u drugom planu briga o zdravlju ljudi na koje plastične kese mogu značajno da utiču.

“Osnovni problem nastaje kada plastična kesa završi na deponiji jer se neće razgraditi na osnovne elemente jer je u njenoj strukturi polietilen, sintetički proizvod koji mikroorganizmi ne koriste u ishrani. Ona ostaje u tom obliku, a vremenom pod uticajem temperature I UV zračenja dolazi do prekidanja veza izmedju polimerai tako nastaju mikroplastične čestice. One su veličine 5 mm, a mogu biti I manje, kao što su nano čestice, a to je milioniti deo milimetra I one predstavjaju opasnost po zdravlje ljudi I ceo eko sistem”, objašnjava dr Jelena Mladenović professor  organske hemije na Agronomskom fakultetu u Čačku.

 Plastične kese nisu  samo ekološki problem. Usled odredjenih procesa dolazi do oslobadjanja nano čestica koje se nalaze I u vodi, vazduhu, zemljištu, a njih mnoge životinje unose u organizam namerno ili slučano pa se tako stvara zatvoreni krug I mogućnost da te čestice dopru I uljudski organizam. Te čestice nose odredjene mikroorganizme , bakterije  I viruse pa dolazi do širenja infekcije, pojašnjava profesorka Jelena Tanasković I ističe da su odredjena istraživanja pokazala da ukoliko se te čestice duže vremena nalaze u organizmu  mogu da dovedu čak i do promene u strukturi DNK.

“Mikroplastične čestice su prvi put 2022. godine detektovane u krvotoku čoveka kao I sve opasnosti koje  one nose. Čak su detektovane I u fetusu što znači da ne postoje barijere. Jedini spas je sistemsko rešenje a to je zakonska regulativa koja uključuje obaveznu reciklažu. Dakle, plastičnu kesu koristimo više puta, ali onog trenutka kada dodje do stanja da postaje otpad ide na reciklažu, a to dalje znači da se u procesu pirolize  ta plastična kesa vraća u prvobitnu  molekulsku strukturu I ponovo se iz smolaste kuglice razvija nova plastična masa. Ali, osim reciklaže mora da se probudi svest kod svakog čoveka”, smatra Prof. dr  Jelena Mladenović.

Kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, a donekle I narastajuči ekološkoi problemi  preporučena je ili  potpuna zabrana  ili plaćanje plastičnih kesa u trgovinama, ali čini se da  se kese I pored plaćanja I dalje koriste u nesmanjenom obimu.

Pojedinii gradjani smatraju da ih treba zabraniti, drugi  da treba da se koriste kao I do sada, a  neki ih uopšte  ne koriste jer upotrebljavaju papirne kese.

“Ja koristim plastične kese jer nikada ne nosim torbu, ali treba ih ukinuti jer su štetne”, kaže Nada iz Čačka.

Umesto plastičnih kesa trgovci nude biorazgradive kese, a to su  takodje  plastične kese kojima je samo dodat aditiv kako bi u prirodi uspele brže da se razgrade do najsitnijih delova što je I dalje plastika samo se ne vidi.  Utvrdjeno je , medjutim da se samo ubrzava proces prelaska na mikroplastične čestice, a  da u suštini   problem ne rešava. Najbolje rešenje, smatra Profesorka Mladenović su tzv. biodegradabilne  kese koje se prave od priroodnih  sirovina celuloze ili skroba biljnog porekal od kukuruza ili krompira, ali to otvara dodatna pitanja kolike površine su potrebne da bi se zadovoljile sve naše potrebe I navike za korišćenjem kesa. One će se razgraditi na osnovne  elemente ugljenik I vodonik, ali otvaraju se I druga pitanja kao što je upotreba hemikalija  I drugih  agrotehničkih mera. Jedino je sigurno da bi se na taj način izbegle mikropalstične čestice I posledice koje ostaju  u dužem periodu. Rešenje bi mogli biti I pamučni cegeri , a iznad I pre svaga je budjenje svesti kod ljudi da kese koristimo, samo koliko je potrebno a da potom one idu u process reciklaže. 

#čačak, #ekologija, #plastičnekese, #zdravljenaradu

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.