Piroćanca ljubav dovela u Užice

Mišu Anđelkovića diplomiranog i master istoričara iz pirotskog sela Obrenovac, životni put je odveo daleko od kuće. Ovom  mladiću koji je diplomirao i magistrirao sa čistom desetkom istorija je strast ali ne i jedina. Obožava odbojku pa mu je pre nekoliko godina dolazak u Užice na utakmicu odbojkašica Jedinstva doneo i najveću životnu sreću. Slučajno je upoznao jednu divnu  Draganu, zbog koje se kasnije preselio u grad na obali Đetinje.

Kao 12- godišnji dečak, Mišo je slučajno gledao utakmicu Jedinstva i Bakua iz Azerbejdžana koju su Užičanke igubile, ali se u njemu javila navijačka strast prema klubu koji je u to vreme žario i palio na srpskoj i evropskoj sceni. Dve decenije kasnije, kao strastveni navijač dobio je poziv Vesne Čitaković da dođe prvi put na utakmicu u Užice. Prihvatio je ne sluteći da će mu život iz korena biti promenjen:

-Taj dolazak u Užice je bio vezan za Jedinstvo, znači ja sam zbog kluba , odnosno zbog jedne sam ljubavi došao ovde, tu sam upoznao drugu ljubav i rešio sam da ostanem u gradu Užicu- priča uz osmeh Miloš Anđelković.

Njegova izabranica Dragana Stefanović takođe se priseća trenutka kada su se upoznali:

-Bio je to prvi vikend posle ukidanja policijskog čaca. Sa društvom sam otišla je jedan kafić, u koji je on sa jednim prijateljem svratio posle utakmice. Kako nije bilo mesto, a ispostavilo se da njegov prijatelj poznaje mog rođaka, pa su seli za naš sto i tako je sve počelo- kaže Dragana.

Mišo Anđelković je odrastao u porodici koja se bavi stočarstvom i u čijim stadima je uvek bilo više od 70 ovaca. I fakultet i master završio je čuvajući ovce. Nije bilo lako odlučiti da se preseliš u potpuno drugačiju sredinu.

Po zavsrenim studijama i masteru, stažirao je u Pirotu, a uskoro je usledio poziv pa se preselio u Beograd gde je više od godinu dana radio u Muzeju žrtava genocida. Ljubav ga je odvela u Užice, gde  se snalazio sa poslom. Pre pola godine konačno je počeo da radi u struci kao kustos istoričar:

-Radio sam u jednoj prodavnici u jednom super marketu na Zlatiboru, najpre kao kasir, a zatim sam u Užicu radio u drugom super marketu kao magacioner.- kaže Anđelković.

Velika je udaljenost između Pirota i Užica, pa otuda i ne čudi što se kod našeg sagovornika ponekad javi nostalgija za rodnim krajem.

Ni Draganini najmiliji u početku nisu bili oduševljani idejom da im zet dolazi iz udaljenog kraja:

-Moji su na početku bili pomalo skeptični jer je drugačiji mentalite na jugu zemlje u odnosu na naš kraj. Sada  su zadovoljni i super se slažu sa Mišom, ali i naše porodice se odlično slažu, vole i poštuju- kaže Dragana.

Iako u Užicu živi tek dve godine, uz Draganu i njenu ljubav brzo se navikao na novu sredinu pa mu je sada i Užice podjednako u srcu kao i njegov Pirot.

Dragana i Mišo žive zajedno, svadbu planiraju na proleće, a kako oboje kažu pored ljubavi za skladnu vezu potrebna je tolerancija na prvom mestu.

Pored istorije i odbojke Mišo Anđelković obožava stripove i knjige. U svojoj bibilioteci ima oko 14 000 knjiga, više od 2000 stripova uz koje je naučio italijnski, i 1.500 Politikinih zabavnika. Skuplja dresove i ima kolekciju autograma odbojkašica i odbojkaša.

#ljubav, #pirot, #užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.