VREDNE ŽENE OKUPLJENE U UDRUŽENJU “BOSILJAK”

Udruženje „Bosiljak”, prva socijalna zadruga u Srbiji okuplja vredne žene koje imaju za cilj očuvanje starih zanata od zaborava. I pored brojnim obećanja nadležnih da će, umesto privremenog dobiti novi veći prostor za rad, ni posle 13 godina to se nije desilo pa su i dalje spakovani razboji, točak za izradu grnčarije, a mnogobroni mladi ostali uskraćeni za učenje veština starih zanata koji polako izumiru.

 Udruženje socijalne zadruge domaće radinosti „Bosiljak” prva  je socijalna zadruga formirana u Srbiji pre 13 godina sa 15 članica, u kojoj su svi zainteresovani mogli da nauče strare zanate i različite tehnike rada. Ideja na početku  je bila  da žene dobiju početna znanja, usavršavaju se, a potom i osamostale, ukoliko to žele. Ideja je praktično prepisana iz Slovenije, sa namerom da zaživi i u Srbiji, medjutim i nakon 13 godina obećanja Zakon o socijalnom preduzetništvu još uvek nije usvojen i ne zna se kada će. 

„Mi smo pokušali da se uklopimo u postojeći Zakon, a da radimo po pravilima socijalnog preduzetništva što je bila naša prvobitna ideja da se družimo, sačuvamo stare zanate, jer i danas sam ubedjena da neće imati ko da ih prenese mladima. To je naš prvi motiv. Ne znam koliko smo uspeli, ali nemamo podršku. Mi smo saradjivali sa školama, Agronomskim fakultetom, osnovali radionice, bilo je rezultata”, objašnjava  Slavica Jezdimirović, predsednica Udruženja „Bosiljak”.

Ambicije i želje nije nedostajalo pa je u okviru udruženja osnovano više radionica, medju kojima i za tkanje koja je nastala uz podršku i u saradnji sa tkaljama poznate Dragačevske zadruge žena iz Donjeg Dupca,  zatim za keramiku, pustovanje vune, izradu sapuna, vez zlatovez, heklanje, štrikanje, dekupaž, slikanje na staklu. Bilo je i mladih zainteresovanih da nauče neke od tih zanata, ali se pojavio novi problem  nedostatak prostora, a trebalo je negde postaviti razboje, točak za  grnčariju, mašine i dr.  

„Ovde nemamo prostora za radionice, ali je bilo obećanje da je ovo privremnei smeštaj i da će nam opština dati veći prostor u kojem možemo da radimo, ali od tog obećanja nema ništa.Vidite da ovde ima lepog suvenirskog programa izradjenog u radionicama koje se organizuju privatno  kod kuće . Mi se nadamo da će neko prepoznati sve ovo i da će nam izaći u susret, ali teško” , smatra Slavica Petrović Udruženje „Bosiljak”  

 Ostale su nade da će se problem prostora rešiti. Do tada desetak članica  sa nesmanjenim entuzijazmom i dalje radi , dve su u medjuvremenu preminule Dejana Luković Dramlič i Mara Žunić Antonijević. Preostale  članice  kako isiču,  rade po sostvenom nahodjenju i interesovanju, radionica nema jer nema ni osnovnih uslova.  U prostorijama udruženja u Ulici Cara Lazara koji predstavlja  kombinaciju malog etno-muzeja, suvenirnice i raznih radionica, izloženi su brojni ručno izradjeni predmeti, ali i moderni predmeti i modni detalji , a medju njima se nalaze i narodne nošnje za koje su u uglavnom zainteresovana KUD, ali i brojni sunarodnici koji žive u inostranstvu. 

„Gospodja Slavica Slović je jedan od eksperata ne samo u Čačku, već u Srbiji. Preko 40 godina se bavi narodnim nošnjama, radila je za KUD „Abrašević”, drži radionicu zlatoveza i veza i dosta smo od nje naučili. Poznaje materiju, prepoznaje iz kog dela Srbije je motiv tako da je najznačajnija u radionici, ona je pravi dragulj”, ističe Slavica Jezdimirović.

Članice udruženja dobile su i više priznanja na domaćim takmičenjima i prve nagrade za najbolji suvenir-Čačka i Guče.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.