Maline  u  plastenicima  sve  popularniji  vid  proizvodnje  u  selima  oko  Požege

Već  nekoliko  godina u  selu  Visibaba kod  Požege  Đorđe  Stevanović  bavi  se  proizvodnjom  maline  u  zatvorenom  prostoru. Pod  plastenikom , površine   36  ari ,   posadio  je   četiri  i po  hiljade  sadnica   sorte  Heritidž.  U  poređenju  sa klasičnim gajenjem ,  ima  mnoge  prednosti . Neke od  njih  su  bolji prinos,  bolja iskorišćenost  vode  kod  zalivanja i  znatno  manje  radne  snage  u  sezoni   branja koja  traje  od  juna  do  decembra .   

    Proizvodnja   maline  u  plastenicima  još uvek  nije  dovoljno  rasprostranjena  među   voćarima.  Većina  je  u  početku  skeptična kada  je  reč  o  ovom  načinu  proizvodnje.  Međutim,  kada  se  proizvođači  opredele  za  gajenje  maline  u  zatvorenom  više  ne  odustaju,  priča  Đorđe  Stevanović ,  pionir  u  ovom  poslu u  požeškom  kraju. 

  ,, Ovo  je  baš  specifična proizvodna zato  što  je  u  zatvorenom  prostoru,  zato  što  je  zemlja pokrivena   agrotekstilom . Bankovi  su  napravljeni  da se  stavi  folija , da manje bude obrade,  da  mane bude  mogućnosti  za  bolesti koje korov i  sve  ostalo  prati. To  košta  više  u  startu  podizanja  zasada,  ali u  veku  eksploatacije  košta  manje  održavanje. Dobija  se  bolji  prinos, bolje  se iskoristi  voda“,    priča  Đorđe  Stevanović. 

      Nedostatak   radne  snage  ,  osnovni  je  razlog  započinjanja  proizvodnje  maline  za  koju  se  opredelio   Stevanović .  Iskustvo  iz  Španije ,  gde  je  boravio dok  je  bio  u  radnom  odnosu  đeleći  da  unapredi  proizvodnju  u  svojoj  firmi ,  doprinelo  je  da on  privatno  započne  gajenje  malina u  plastenicima  . Stevanović  je  zadovoljan    sortom  Heritidž,  koja    nije  popularna među    malinarima  Zapadner  Srbije.  U  njegovom   zasadu  se   pokazala  kao  izuzetno  dobra  u  svakom  pogledu. 

  ,, Ova malina je  sitnija. Ona je sitnija  kada je pogledate ,  ali  je  teška tri  ili  tri  i po  grama zato  što  je  sabijena i  ima dobru  strukturu. Ona može  dugo  da stoji,  ne otpušta  dugo  tečnost  kao  što  otpuštaju  druge  sorte“,  navodi  naš  sagovornik.          

      Najveći  deo  maline  Stevanović  predaje   firmi  Krops i  zadovoljan  je  cenom. Njegova računica je  pokazala  d a je  to  za sad a najbolji  način  zarade i  najisplativije ,  a i  svestan  je  da  tržište  diktira  cenu.

    Stevanović   ima ekipu ljudi  koja  mu  pomažu  u   proizvodnji. Obavljaju  najveći  deo  posla ,  a mnogi   od  njih  i  kod  svojih  kuća  se  bavi  proizvodnjom  maline  u  plastenicima ,  pa  se   ovakav  vid   gajenja polako  širi  među  komšijama. Zaposleni  kod  Stevanovića  u  proizvodnji  su  zadovoljni , a posla  ima kažu  tokom  čitave  godine. 

  Jedna od  žena  koju  smo  zatekli   u   plasteniku  kaže  da  ona   na ovom  gazdinstvu  radi  osam  godina. Ona je  zadovoljn a i   ističe  puno  prednosti  u  poređenju  sa klasičnim  načinom  proizvodnje. Još  jedn a beračica  kaže  da je  mnogo  bolje  nego  brati  maline  pod  vedrim  nebom.,, Ima hlada,  mnogo  je  konfornije  nego  na otvorenom  ,  nema  trave.  Svi  u  domaćinstvu  su  sjajni ljudi  i  odnos sa  radnicima je  sasvim  korektan“, reči  su  druge  žene   koju  smo  takođe  zatekli  u  plasteniku.  

      Proširenjem proizvodnje  naš  sagovornik  je  odlučio  da   primeni   novi  sistem koji  je  obezbedio   veći  prihod  ,  a manju  angažovanost   radne  snage  što  je  generalno  cilj  proizvodnje  maline  u  plastenicima.  

     Stevanović  kaže  da  nije  koristio  nikakve  subvencije  do  sada  jer  je  naučio  u  Holandiji  da  ako  neko  hoće  da uspe  u  proizvodnji voća  da  ne  računa  na državu , već  samo  na sebe,  u  e  i u  svoje  ljuse,  kaže on   i  šalje  lepu  poruku  gledaocima . ,, Posavetovao  bih  četvoročlanu  porodicu  da na šest  ari  zasadi  maline  i  od  tog a može  lepo  da  živi  i  uživa“   

       Koristan  je  i  savet  čak i  dugogodišnjim  i  velikim  malinarima koji  Stevanović  upućuje.  Ističe  da  treba  prilagoditi  površinu  zasada  raspoloživim  kapacitetima ,  prvenstveno  misleći  na   radnu  snagu  koje  je  sve  manje.  Osim  toga   kada je  cena u  pitanju.  on kaže  da  ko ima dobru  malinu  nikada  ne  izgubi  bez obzira  kakva je  cena .

    Govoreći  o  organskoj  proizvodnji  Stevanović  naglašava  da  njegova  malina   nije  organsk a iako  je  potpuno  bezbedna  za  upotrebu.  Koriste  je  u  ishrani  i  on  i  njegova porodica ,  ali  i  dalje  neće  insistirati  na   toj  proizvodnji  jer ,  kako  kaže,   cene  organske  u  poređenju  sa konvencionalnim  malinama  nisu  stimulativne  da  bi  se  time  bavio.  Osim  sirove  maline  ,  naš  sagovornik  i  prerađuje  ovo  i  drugo  voće  u  sok   bez  ikakvih  dodataka .Sadržaj  čini  voće  sto  posto. 

#požega

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.