Demografska kretanja u Užicu izmedju dva popisa

Izmedju dva poslednja popisa radjena u Srbiji, u razmaku od 10 godina, u Užicu je broj stanovnika  smanjen za oko 8  hiljada, procentualno  za nešto više od 10 odsto. Ovaj podatak bilo je jedna od ulaznih pozicija za izradu Strategije razvoja  grada Užica za period od 2023. do 2030. godine,  a sa ciljem stvaranja ambijenta da mladi ostanu ili se posle školovanja vrate u rodno Užice.  

Zbog svog geografski važnog, strategijskog  položaja, još iz doba Namanjićke Srbije,  pa sve do Titove Jugoslavije, grad Užice važan je trgovački, industrijski i administrativni centar. Proces industrijalizacije na demografska kretanja u Užicu, naročito je, i gotovo presudno, uticao posle Drugog svetskog rata.   

“Najintenzivnije se to osetilo od 1961. godine nakon otvaranja velikih fabrika, dve Valjaonice i proširenja kapaciteta “Prvog Partizana”. To je bio razlog, tog,  kako struka kaže “demografskog buma “. Te 1961. godine kada je napravljen Trg Užice je imalo oko  20.000 stanovnika, a već 1981. taj broj je I više nego dupliran.  Taj trend ide i traje sve do kraja 80-ih godina. Zbog svih tih događaja iz 90-ih godina, pa stečaja I prestanka rada velikih sistema,  ljudi napuštaju grad, idu dalje u u potrazi za zaradom I boljim životom.  Tako prema poslednjem popisu, zvanično, u Užicu je  broj stanovnika u poslednjih 10 godina manji za 8.000, navodi Željko Marković, direktor Istorijskog Arhiva Užice. 

Od oko 78 000 stanovnika 2011. godine , Užice prema popisu iz 2022. broji  70 939 žitelja. 

“Starosna struktura samim tim se pogoršava. Prema prethodnom popisu, najveći broj stanovnika našeg grada bio je između 50 i 59 godina. Sad je između 60 i 69 godina. 42,5 godina bila je prosečna starost  iz prethodnog popisa,  sada je 45,11 godina. Prirodni priraštaj je u kontinuitetu  negativan. Trend je u proseku konstantan – rodi se oko 500 ljudi svake godine, oko 900 do 1.000 umre”, iznosi podatke zvanične statistike Milan Milivojević, načelnik Odeljenja statistike  Republičkog zavoda za statistiku u Užicu.

Uspostavljanje uzročno posledičnih veza u datim demografskim kretanjima bio je zapravo i osnovni zadatak foirmiranih komisija za izradu Strategije razvoja grada Užica, koja je radjena za period od 2023.do 2030. godine.  

“Mi ne smemo odustati, mi ne smemo prestati sa traženjem tih odgovora. Upravo naš Plan razvoja koji je predvideo pet razvojnih pravaca, predvideo je  I do najsitnijeg segmenta, šta bi u kojoj oblasti i grad Užice trebalo da uradi. Sam Plan I Strategija razvoja  grada nastali su   kao posledica razgovora sa našim sugrađanima.  Imali smo preko 100 konsultativnih sastanaka sa mladim ljudima, sa našim studentima u velikim i univerzitetskim centrima. Ono što su, pre svega ti mladi ljudi, ali i ljudi starije populacije tražili od nas , jeste da u Planu razvoja grada Užica, ali  I na terenu,  grad Užice bude čist grad, grad zelenila, grad zdrave životne sredine.  Da grad Užice iskoristi sve kapacitete I formalno  bude centar ovog regiona u obrazovnom, zdravstvenom kulturnom, sportskom I svakom drugom smislu.  Kroz tih pet razvojnih pravaca mi smo uspeli da napravimo takav plan koji je  već počeo da se realizuje. Izmedju ostalog mi  već imamo i vrtiće u seoskim sredinama, imamo renovirane škole I to je početak. To je ono što su ljudi tražili od nas”, kaže Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada Užica, koji je bio I koordinator radnih grupa prilikom izrade Strategije razvoja grada Užica. 

U Zlatiborskom okrugu, inače, prema popisu iz 2022. godine,  skoro 30 000 stanovnika manje je nego 2011. Najveći procenat smanjenja stavnovnika beleži se u Novoj Varoši, za nešto više od 18 odsto, ali je istovremeno, za  čak 76 procenata,  povećan broj stanova u opštini Čajetina. To je najveće povećanje broja stanovnika, procentualno izraženo, na teritoriji  Republike Srbije prema poslednjem popisu u odnosu na stanje od pre 10 godina.   

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.