Vreme  za  prihranjivanje  pčela 

Prihranjivanje  pčela    i  suzbijanje  varoe ,   osnovne  su operacije  koje  se  obavljaju  u  pčelinjacima  ovih  dana.   To su  sada  najvažnije   radnje  neophodne da bi  se  pčele  pripremile  za   narednu  sezonu jer je  u  poslednjih  mesec  dana bilo  nedovoljno   padavina zbog  čega  su  morale  da  koriste  zalihe.   Ovo   kažu  pčelari    uz  ocenu  ove godine  kao izuzetno  loše  za pčele  i  pčelare  kako  u  čačanskom  , tako i  u  užičkom  kraju. Osim  toga  ,  upozoravaju  i  na bezbroj  falsifikovanog  meda na  tržištu    naglašavajući   da se  jedino  u  ,  kako  kažu  ,  pravoj    laboratoriji   može proveriti    kvalitet  meda .

     Neodgovarajuće  vremenske  prilike  uzimaju  danak  i u  pčelarstvu . Nema  padavina , nema  unosa  polena  i  nektara,  pčele  su  ostale  bez  hrane  i  morale  su  da  koriste  rezerve  koje  su  imale.  Takva  situacija traje  poslednjih  mesec  dana  i   pčelari  su  prinuđeni  da  obavljaju  određene  radnje  kako  bi  pripremili  pčele  za  narednu  sezonu. 

  ,, Sada  je  obavezna mera  prihranjivanja  i  suzbijanja  varoe  .  To  su  dve  neophodne  operacije  kako  bismo  sačuvali  pčele  za  narednu  sezonu.  Da kažem  ovom  prilikom  da  je  ova  godin a bila  izuzetno  loša  za  pčele i  za  pčelare. I  to  se  svake  godine  ponavlja .  U  vremenu  cvetanja  bagrema  imali  smo  jak  mraz .  Nakon  toga  počela  je  kiša da  pada tako  da pčele u  našem  regionu  nisu  prikupile ništa  meda od  bagrema. Tamo  gde  bagrem  nije  cvetao  pre  mraza  u  Dragačevu  ili  na većim nadmorskim  visinama 600, 700  metara tamo  je  nešto  bilo  bagremovog  meda  i  bilo  je  ceđenja.  Međutim,  kod  nas  ovde  nije  bilo,  livadskog  takođe. Dakle  i  ova godina izuzetno  loša,  a ulaganja  su  velika“,  kaže   prof.  Svetomir  Stamenković,  pčelar  iz  Banjice.

      Ovogodišnjim  prinosom  meda  nezadovoljan  je  i  pčelar  Milan Milivojević iz sela  Šljivovica.  On  se  pčelarstvom  bavi od 2000.  Godine  i  pamti  zlatni  period  u  vrcanju  meda  koji  je  trajao  sve  do  2015.  Onda  su  naile  loše  godine  za  ovu oblast  kada  je  vreme  stalno  bilo  u  raskoraku  sa  potrebnim  uslovima  za  pčele.

    ,, Kada treba da bude  kiša , ono  je  suša,  kada  treba  da  bude  sušno  ono  je  kišno,  sve  što  ne  ogdovara pčeli.  Tako  da poslednjih  par godina  ,  sve  je  nepovoljno  za  pčele“,  ističe  Milan Milivojević,  pčelar    iz  Šljivovice.

     Pčelari  su  optimisti  i  nadaju  se  da će   svaka  naredna  sezona  biti  bolja  od  prethodne. Profesor   Stamenković  kaže  da   su  ulaganja  u  pčele  velika .  Ako  nema  dovoljno  hrane  u  košnici   ona  se  mora  obezbediti  preko  sirupa.  Daje  se  šećer  da  bi  pčele  opstale. On dalje  ističe  da će  ovi  vredni  i  važni  insekti  naročito  za  voćarstvo ,  ako  budu  povoljni  uslovi u  narednom  periodu    i  ako  bude  cvetanja  korova  nešto  hrane  i  prikupiti.  ,,To  je  nedovoljno. Prihranjivanje  se  mora  nastaviti  sve  do  onog trenutka  dok  nema dovoljnih  količina  sirupa ,  odnosno  meda,  a to  pčelari  utvrđuju  pregledom.  Ako  se  utvrdi  da ima dovoljno  hrane  onda  se  završava sa prihranom  koju  bi  trebalo  završiti  do  kraja  avgusta i  ne  bi  trebalo  produžavti.  Lečenje se  nastavlja sve  do  jeseni,  praktično  do  novembra  kada se daje  oksalna kiselina“,  detaljno  objašnjava  aktuelne  radove  u  narednom  periodu  u  pčelarstvu. 

       Osim   vremenskih  prilka koje poslednjih  godina ne  idu  na ruku  pčelarima ,  postoje  i  drugi  problemi  u  pčelarstvu.  Kako    motivisati  mlade  da  se  bave  ovom  delatnošću  ,  jedan je  od  njih.  Za potrošače  još  je  veća briga  kako  kupiti  pravi  med ,  da  nije  falsifikovan ,  da ne  sadrži  dodatke  koji  utiču  na kvalitet. ,, Pravi  med  je  kada  dođete  kod  pčelara  i  prisustvujete  ceđenju  meda.Kada  se uzme  iz  košnice ,  a sve  što  mi  predamo,  pa ga  onda  prefiluju  posle  toga ,  tu  više  nema  meda  .  Skoro  je  bila  tržišna  inspekcija  u  velikim  marketima.  Od  20  i  nešto  uzoraka,  samo  jedan  ili  dva su  bili  pravi  ,  adru nisu  prošli  kontrolu“,  priča nam Milivojević.  

       Kada je  reč  o  ceni.  Ona ne  prati  kvalitet .  Razlikuje  se  od  kraja  do  kraja  .  Milivojević   navodi  primer  Prijepolja  gde  kilogram meda  košta  1500  dinara,  u  Bijelom  Polju  2000,  i  dalje  prema Crnoj  Gori   je  još  skuplji   i  kilogram  je  20  evra. 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.