Vešte ruke omiljenje užičke šnajderke 

Zorica Milivojević, samouka šnajderka iz Užica, već 35 godina je vlasnica krojačke radnje „Nelica“ . Završila je Pedagošku školu čime je ispunila majčinu želju, ali se okrenula šnajderaju i poslu koji voli. Kaže da je krojački zanat nekada bio temelj društva i kulturnog identiteta, ali je to vremenom izgubljeno pod naletom tekstilne industrije. Ipak, i danas je veliki broj onih koji cene vredne i vešte ruke dobrog šnajdera.

Iako je odrasla u sredini gde su konac, igla, makaze i šivaća mašina bili i više nego sporedna stvar, Zorica Milivojević je odlučila da u životu radi samo ono što voli. Školovala se onako kako su roditelji želeli, ali je za sebe i svoju dušu istrajala u nameri da bude i šnajder i krojač. Sopstvenim rukama od tekstila stvara prava umetnička dela, gde veliku pažnju posvećuje detaljima koje prilagođava individualnim potrebama kupaca. Zato i jeste omiljena užička šnajderka:

-Uživam u šivenju i to me maksimalno ispunjava. Ovo je posao koji vam donosi i zadovoljstvo, upoznaješ razne ljude, uvek imaš s kim da popričaš. Mi imamo mušterije sa kojima godinama radimo i sa kojima smo i prijatelji. I to je zaista lepota ovog posla- priča Zorica Milivojević.

Krojačku radnju „Nelica“ Zorica je nazvala po najstarijoj unuci. Osnovala je pre 35 godina u Požezi, da bi se posle samo nekoliko godina rada preselila u Užice. Sam početak nije bio lak, jer je Zorica sve sama učila i kao što kaže naš narod, od kolega krala zanat:

-U suštini ja sam učila od ljudi sa kojima sam radila. Uvek sam imala školovanog šnajdera pored sebe i oni su mi uvek pomagali. Ja sam samouki šnajder pa do nekih stvari mnogo teže dođem da odradim. ali na kraju je rezultat isti, mušterije su zadovoljne i to je ono što je najvažnije.

U Nelici isključivo šiju žensku garderobu,od najobičnijih suknji do svečanih haljina i venčanica. A kada su prepravke u pitanju u obzir dolaze i korekcije na muškim pantalonama ili košuljama. A ljudi podjednako dolaze i zbog prepravke i zbog nove garderobe.

Iako nikada nije konkurisala kod Ministarstva kulture na konkursima za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti zaštite starih tradicionalnih zanata, jer kako kaže nema vremena za to, Zorica kaže da od ovog zanata može da se živi:

-Može da se živi, ali kako su govorili naši stari majstori, ispod igle hlada nema. Uvek mojoj deci govori da onaj ko ima zanat u rukama nikada neće biti gladan. Ne možemo razmišljati o nekim putovanjima, letovanja na nekim besnim destinacijama, ali za jedan noramalan život uvek ima– kaže Zorica.

U Nelici rade samo dve šnajderke. Uz Zoricu tu je i Milka Jerotijević koja je završila šnajderski zanat i ovim poslom se bavi već tri deceinje. Radila u tekstilnoj fabrici Cveta Dabić, a po njenom zatvaranju prešla je kod privatnika. A njih dve nisu samo radnik i poslodavac već su i prijatelji za ceo život:

– Čitavog života sam šila, najpre za svoju porodicu a potom i za druge. Kod Zorice sam evo već punih osam godina, a polako se primakla i penzija. Žao mi je samo što nema mnogo mladih koji bi se zainteresovali za ovaj naš posao- zaključila je na kraju Milka Jerotijević.

Neki Užičani šnajderku biraju po tome koja je najbliža po mestu gde se živi ili radi, ali kod Zorice dolaze isključivo oni najizbirliviji koji tragaju za posebno veštim rukama koje umeju da urade ono što niko drugi nije mogao.

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.