U Užicu održana tribina “Mentalno zdravlje u funkciji unapređenja obrazovanja”

Posle  tribine „Na trci se trkaj, ne u saobraćaju“, kako je  i predvidjeno godišnjim planom programa rada Saveta roditelja grada Užica , u gradskoj kući održana je i tribina “Mentalno zdravlje u funkciji unapređenja obrazovanja”.

“Kao Savet roditelja prepoznali smo da je očuvanje mentalnog zdravlja veoma bitno, kako za roditelje, tako i za učenike, pa smo na tribinu pozvali sve aktere iz obrazovnog sistema. Posle ove tribine organizovaćemo i tribinu za roditelje predškolske dece  koja će se baviti ranom pismenošću. Smatramo da uloga porodice ima veoma značajna i ima  veliki  uticaj na sam razvoj pismenosti kod dece tog uzrasta. Iskoristiću ovu priliku i da  pozovem sve relevantne, organizacije,  ustanove ali i pojedince, da nam se pridruže u našem radu. Otvoreni smo za sve predloge aktivnosti,  inicijative, preporuke i predloge i vrlo smo raspoloženi za saradnju”, rekla je Milena Vićević, predsednica Saveta roditelja grada Užica.

O  disfunkcionalnom  ponašanju kod dece,  stresu, mentalnim blokadama, psihosomatskim  smetnjama  i neadekvatnoj  motivaciji, na tribini je govorila psiholog  Prve osnovna škola “Kralja Petra drugog”, Radica Blagojević Radovanović. Značaj mentalnog zdravlja u svakodnevnom funkcionisanju, zatim prepoznavanje osnovnih simptoma koji ukazuju na postojanje disfunkcionalnog ponašanja, izmedju ostalog bile su  teme tribine , sa posebnim akcentom na emocije.

“Imamo veliku izolovanost kod dece i sve se više susrećemo sa nedostatkom empatije među decom.  Mislim da je to najveći problem jer  empatija je , jednostavno da kažem, osnovni sastav emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija ne može da se razvije ako ne razvijate kod dece empatiju”, ističe psiholog Radica Blagojević 

Kao jedan od važnih uzroka brojnih problema  disfunkcionalnog ponašanja, psiholog Radica Blagojević navodi nadovoljnu i nerazvijenu  emocionalnupismenost.

“Mislim da  način na koji mi vaspitavamo decu  u osnovi ne razvija  emocionalnu pismenost kod dece. Mislim da je  to srž problema. Dakle, treba prvo razvijati emocionalnu pismenost kod roditelja, pa da roditelji  razvijaju emocionalnu pismenost kod dece. Sva je  sreća što se emocionalna inteligencija može razvijati celog života. Na njoj se može i mora  raditi, jer  prevasodno  od emocionalne inteligencije  zavisi uspeh u životu, a ne od IQ-a.”

Prema iskustvu školskih psihologa u primeni principa emocinalne pismenosti,osnovna greška koju roditelji često prave jeste izolacija deteta.

“Da stalno pitaju dete kako se oseća, bilo šta da uradi da  uvaže njegovu emociju na prvom mestu, to je osnov svega.  Ako je dete ljuto, besno, ne treba ga oterati u ćošak već ga pitati šta se dešava,  kako se oseća, da ga prigrlimo, da pustimo da ta emocija prođe, pa onda da razgovaramo o tome. Nikako izolovanje deteta kao što to obično roditelji rade  – “idi u sobu” , “idi u ćošak” je totalno  pogrešan pristup.”

Porodična klima i sredina u kojoj dete primarno odrasta , navodi takodje psiholog užičke Prve osnovna škola”Kralja Petra drugog”, Radica Blagojević-Radovanović, gotovo je presudan parametar mentalnog zdravlja deteta, a onda i razvoja svih drugih sposobnosti da dete upravlja i snalazi se sa svakodnevnim zadacima i funkcioniše u svom okruženju.     

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.