Od  plesača  do  uličnog  prodavca  

Među  brojnim  prodavcima  na  Novogodišnjem  bazaru  u  Čačku  svoje  mesto ima  i   Predrag  Nikolić koji  je  karijeru  uspešnog  plesača  zamenio  trgovinom.  Duže od  20  godina bavi  se   prodajom    garderobe.  Roba  je  kvalitetna  ,  a asortiman   širok.  I  zadovoljan  je  kaže,  ali  ne  zaboravlja  svoj  početak  kada  je  mislio  da  će  mu  plesač    latinoamerički  igara  biti  osnovni  i  jedini  poziv. 

       Šezdesetjednogodišnjeg   Predraga   Nikolića  iz  Čačka  možete  sresti  ovih  dana  u  samom  centru  grada  na  Novogodišnjem  bazaru .  Posao  dobro  ide ,  i  pored  krize koja  se  poslednjih  godina  oseća  među  stanovništvom . Kupuje  se  ,  priča,  i  zadovoljan je.  , ,Što  tiče  mene  i  prodaje,  verujte  mi ,  isto  je.  Može  da se  živi, mogu  da  se  plaćaju  računi,  troškovi.  Živi  se. Ipak,  oseća  se  malo  kriza  poslednjih  godina među  kupcima . Trgovina  je  slobodna  ,  prodaje  se,  plaćaju  se  porezi.  Robu   navbavljamo   u  Turskoj ,  Instanbulu. Nabavljamo  i  u  veleprodaji ,  do  Pančeva  odemo,  ali  većinom  se  ide  za  Tursku”,  priča  Nikolić.   

     Nikolić  je  otac  dvoje  odrasle  dece .  Kćerke  koja  živi  sa  porodicom  u  Italiji . Sin  je  ostao u  Čačku ,  radi  u  piceriji  Galerija  i  stasao je u  dobrog  i  poštenog momka. Supruga i  on  ponosni  su  na   naslednike  i  druga  priznanja  mu  ne  trebaju,  kaže  Nikolić.  ,, Ćerka  mi  je  u  Italiji.  Pored  Venecije  živi,  udala  se .  Ona je  medicinski  radnik,  fizioterapeut.  Udala  se  za  našeg  čoveka  koji  živi  tamo.  Njegovi  su  pre 33  godine  otišli,  on  je  rodjen  tamo.  Imaju  svoju  kuću,  svoj  posao ,  zet  mi  radi,  prezadovoljan sam.  Uskoro  posatajem  deda ,  u  januaru. Imam i  sin a.  On je  i  fudbaler i  radi  kao  kulinar  u  restoranu  Galerija.  Već  četiri  godine.  Supruga  radi ,  zaposlena”, rekao  nam  je  naš  ljubazni  domaćin.   

   Kada  pogleda  svoju  porodicu  danas  vredelo  je  napustiti  ples  koji  je  bio njegova najveća  životna  preokupacija. Ipak,  to  je  bilo  divno  vreme  i  neće  ga  nikada  zaboraviti.  Počeo  je  sa  15  godina  da  igra  u  KUD- Dule  Milosavljević  Žele koje  je  ovih  dana  obeležilo  dugih  90  godina  postojanja.  I  Nikolić  je  bio  među  zvanicama   da  uveliča  slavlje.  ,, Folklor  sam  počeo  da  igram  sa  15  godina u  KUD-u  ,,Dule  Milosavljević- Žele”.  Tu  sam  igrao  od  1977.  do  1984. Imali  smo  proslavu,  90 godin a gde  je  bilo  prelepo. Imali  smo  druženje  u  11 sati  u  prostorijama KUD-a. Bilo  je  prelepo,  bilo  je  suza ,  nismo  se  videli  po  30  godina.  Iz  Švajcarske  su  došli,  iz  Beograda.  Posle je  bio  svečani  koncert u  hali  Borac.  Bilo  je  više  od  3000 posetilaca.  Mi  stariji  igrači  smo imali  počasn a mesta,  dobili  smo  zahvalnice.  Posle  toga smo  imali  druženje  u  hotel  Moravi. Posle  Žela  sam  prešao u  Abrašević  gde  sam  bio  10  godina.   Pokojni  Slović  nam je  bio  koreograf.  I  ja  sam  jedan  od  koreografa bio”, seća se  bivši  plesač.        

     Od  Žela  preko  Abraševića do   plesnog  ansambla   Doma  kulture  u  Čačku.  Od  tog  momenta  krenuo  je  da  niže  uspehe,  moglo  bi  se  reći  vrtoglavom  brzinom. Seća  se  Margite  iz   plesnog  kluba  Lujo  Davičo  iz  Beograda,  Plesne  škole  Davidov,  poznanstva sa  Đoletom  Đoganijem ,  jednog  lepog  vremena koje  u  njegovim  sećanjim ne  bledi  ni  dan  danas.  ,, Sticajem  okolnosti  došla  je  Margita  Savović,  bivši  koreograf u  baletskom  klubu i  trebalo  je za  neku  predstavu  pet  igrača  i  ona je  izabrala  mene .  Posle  tog a došao je  Marselj  Davidov  iz  Beograda  i  posmatrao  nas. Pitao  me da  li  bi  se  ti  bavio  profesionalno  pleso. Ja kažem može.  Onda  on  pita  da  li  bi  ti  završio  za  instruktora plesa.  Ja kažem  može.  I  tako sam  ja  krenuo.  Kao  instruktor  plesa počeo  sam  da  radim  1989.  godine u  Kruševcu u  osnovnoj  školi,  u  Ivanjici i  Arilju.  Putovao  sam  iz  Čačka i  tako  smo  krenuli.  Inače ,  u  Užicu  sam  pet  godin a vodio  plesni  klub i  doneo sam im  državno  prvenstvo  tadašnje  države  Srbije  i  Crne  Gore.  Zatim  se  došlo  na  ideju  da  se  osnuje  plesni  klub ,  takmičarski.  Klub  su  vodili    Milan  Krunić  Marija,   sada  udato  Lazarević.Oni počeli  da  se  takmiče  u  Beogradu  za  PK Vračar.  Ja  sam  se  za  Lunu  takmičio  i  jedan  sam  od  prvih  takmičara  u  seniorskoj  konkurenciji i  imao  sam  uspeha.  Bio  sam  drugi  u  Nišu.  Imao  sam  uspeha  u  Novom  Sadu.  U  Jagodini  sam  zauzimao  prva  mesta  sa  plesnim  ansamblom.  Mogu  da se  pohvalim  Đogani  je  tada  imao  svoju  plesnu  grupu,  on  je  bio  četvrti, a ja sam  bio  prvi.  To  mi  je  ostalo  u  dobrom  sećanju. Međutim,  kasnije sam  se  oženio,  dobio  decu.  Kriza  je  počela”, kazao  nam je  Nikolić.

     On   je  osnivač  plesnog  kluba  Habanera .  Četiri  godine  sedište  kluba  je  bilo  u  prostorijama  tadašnjeg  Doma  vojske u  Čačku.  Ali  nije  isto  biti  plesač i  trener,  a istovremeno  dodatno  brinuti  o  administraciji  i  drugim poslovima . ,,Kad  imaš  svoj  klub.  Onda  moraš  celokupnu  situaciju  da  pratiš. Plaćaš i  putovanja,  i  kotizaciju.  Već je  to  institucija.  A biti  dobar plesač,  nije  jednostavno”,  priča  Nikolić. Dodaje  da na  publiku   utisak  ostavlja  celokupna  pojava  u  okviru  čega  je  i  ponašanje  na sceni. ,,Za ples  moraš  prvo  da  budeš   pismen , da poznaješ  ritam,  tehniku i  stil, i  scensko  ponašanje.  Ne  možeš ako  je  ritam  za  Ča ča ča da  igraš Sambu  ili  Rumbu.  Zna  se.  Svaki  korak  ima  svoj  ritam.  Ja sam  se  takmičio  u  latinoameričkim  plesovima.  Tu  mora  da  bude  rada. Ja  i  moja  partnerka  smo puno  radili.  Ona je  sada  u  Čikagu.  Udata  je  za  sveštenika,  ima  četvoro  dece  i  vodi  plesnu  školu”,  objašnjava Nikolić.  

      Imao  je  naš  sagovornik  ponuda  da  karijeru  nastavi u  Australiji,  ali  nije  prihvatio.  I  ne  kaje  se .  Najveća  nagradu  mu  je stabilna porodica  i  lepo  vaspitana  deca i  to  se  ne  može   nadomestiti  nikakvim  priznanjima,  nastupima na predivnim   svetskim  podijumima ,  kojih  je  priznaje   bilo  dosta.  Danas  Predrag  Nikolić  istinski  uživa  u   svemu  što je  postigao. Trgovina  mu  je  sada  prioritet.  Ima svoje  prijatelje  Čačane sa  kojima  nikada  nije  imao  problema  .  Ni  kada  je, bio  na  vrhuncu  slave u  plesu,  ni  sada  kada    uspešno   trguje  i  pored   ne  baš  sjajnih  uslova  na polju  ekonomije. 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.