Rukometaš Zlatko Marić neizbežna karika u reprezentaciji gluvih Srbije

Iako ima samo 24. godine Zlatko Matić se već može pohvaliti da u svom vlasništvu ima brojne medalje sa domaćih i inostranih takmičenja. U svom rodnom Užicu je završio osnovno i srednje obrazovanje, a potom u Beogradu i Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija za fizioterapeuta. Iako je rođen sa oštećenjem sluha, uspeo je da prebrodi sve prepreke i postane nezamenljiv član rukometne reprezentacije Srbije. Kako je po zanimalnju strukovni fizioterapeut, on je i zvanično fizioterapeur nacionalne selekcije gluvih, gde radi i kao tumač znakovnog jezika. Trenutno je i na funkciji generalnog sekretara Sportskog saveza gluvih Srbije:

-Imam teško senzorineuralno oštećenje sluha, ali funkcionišem kao i svi drugi, zahvaljujući slušnom aparatu. Nakon završetka školovanja počeo sam da radim u Beogradu kao tumač znakovnog jezika, a potom sam prihvatio  poziv da budem generalni sekretar Sportskog saveza gluvih Srbije. Od trinaeste godine sam aktivan član Sportskog društva gluvih u Užicu, i to znanje mi je sada dobro došlo- priča mladi Matić.

Zlatku je uroz njegov saigrač iz kluba Užice ali i repezentacije Admir Duraković, i kaže da mu je neizmerno zahvalan na podršci koju mu nesebično svih ovih godina pruža. Sportom se Zlatko bavi od malih nogu. Oprobao se u košarci, fudbalu, odbojci, ali ga je rukomet osvojio na prvu:

-Prvi put sam 2012. godine učestvovao na Državnom prvenstvu gluvih u rukometu u Požezi i to je trenutak kada sam rukomet zavoleo neizmerno i kada je on postao smisao mog života. Sanjao sam da jednog dana zaigram za reprezentaciju, pa mi se to ostvarilo deset godina kasnije. Prvi put sam dobio poziv za učešće na Olimpijskim igrama gluvih u Brazilu. Naš savez u tom trenutku nije bio u mogućnosti da obezbedi fizioterapeuta kao i kao i tumača za znakovni jezik, jer je trener reprezentacije čujuća osoba i bilo je neophodno obezbediti ga kako bi bio posrednik u komunikaciji sa igračima. Ponudio sam se da pored toga što igram, budem i tumač, a i lični fizioterapeut naše reprezentacije. Nakon Olimpijskih igara usledilo je Svetsko prvenstvo u Danskoj ove godine, odakle smo takođe doneli bronzu.  Moram priznati da sve ovo nosi sa sobom niz odricanja, mukotrpnog rada i znoja, ali kada se sve završi, i kada kući dođete okićeni medaljom, sve ostalo manje lepo padne u zaborav. – emotivno priča Zlatko.

Brzonogi momak sa brojem 19 na dresu, igra na poziciji levog krila, a po potrebi može protivničku mrežu rešetati i sa desnog. Najveću zahvalnost duguje  svojoj porodici koja je uvek uz njega i koja ga kako kaže, podržava i hrabri da smelo korača kroz život. Sve što je do sada postigao velikim delom je njihova zasluga.

#užice

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.