UŽIČANIN ZLATKO MATIĆ REPREZENTATIVAC SRBIJE U
RUKOMETNOJ EKIPI ZA GLUVE I NAGLUVE

Rođeni Užičanin Zlatko Matić ima samo 24 godine ali se možepohvaliti da iza sebe ima veoma uspešnu i bogatu sportsku karijeru. Iako je rođen sa oštećenjem sluha, uspeo je da snove pretvori u stvarnost i
postane rukometaš za koga ne postoje nikakve prepreke. Uzor mu je njegov saigrač iz rukometnog kluba Užica i reprezentacije Srbije, Admir Duraković, a kako stvari stoje, na dobrom putu je da ga čak i nadmaši. Zlatko je trenutno i na funkciji generalnog sekretara Sportskog saveza gluvih Srbije. Po zanimanju je strukovni fizioterapetu pa je i zvanično fizioterapet nacionalne selekcije gluvih, a za reprezentaciju radi i kaotumač znakovnih jezika. Zlatko je momak za divljenje i primer da ako veruješ u sebe , ako nešto žarko želiš, tada ni uspeh neće izostati. Mladi rukometaš je završio osnovnu školu “Stari grad” a potom i srednjuMedicinsku školu smer fizioterapeutski tehničar, u rodnom Užicu a potom u Beogradu i Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija za strukovnog fizioterapeuta. Od rođenja je gluvonem:

-Medicinski rečeno, imam teško senzorineuralno oštećenje sluha, ali funkcionišem kao i svi drugi zahvaljujući slušnom aparatu. Nakon završetka visoke škole, počinjem da radim u Beogradu kao tumač
znakovnog jezika, kojeg sam poznavalac kao dete gluvih roditelja koji komuniciraju isto tako. Ove godine prihvatio sam poziv da budem generalni sekretar Sportskog saveza gluvih Srbije, i verujte mi ovaj
poziv nije usledio tek tako. Od trinaeste godine sam aktivan član Sportskog društva gluvih u Užicu, gde sam naučio svoje prve korake u radu i funkcionisanju udruženja. Nakon deset godina volonterskog rada,
moram se pohvaliti činjenicom da je danas Sportsko društvo gluvih Užice najuspešnije sportsko udruženje gluvih u Srbiji, što sa rezultatima koji se nižu iz godine u godinu, što sa izuzetnom saradnjom sa našim gradom, Sportskim savezom i sprovedenim aktivnostima zaista zaslužujemo da budemo na samom vrhu. Kako su te činjenice prepoznate, otuda i poziv da budem generalni sekretara Sportskog
saveza gluvih Srbije.- počeo je svoju priču Zlatko Matić.

Sportom se Zlatko bavi od malih nogu. Oprobao se u košarci, fudbalu, odbojci, ali ga je rukomet osvojio na prvu:

-Te famozne 2012. godine sam prvi put bio pozvan da učestvujem na Državnom prvenstvu gluvih u rukometu. Bilo je to u Požezi, i to ću zauvek pamiti! Od tog trenutka rukomet je postao smisao mog života. Bio sam opsednut mišlju da jednog dana, poput mojih sadašnjih saigrača koji su uveliko igrali u reprezentaciji, i ja obučem nacionalni dres. Dest godina kasnije prvi put sam dobio poziv za učešće na Olimpijskim igrama gluvih u Brazilu. Naš savez u tom trenutku nije bio u mogućnosti da obezbedi fizioterapeuta kao i kao i tumača za znakovni jezik, jer je trener reprezentacije čujuća osoba i bilo je neophodno obezbediti ga kako bi bio posrednik u komunikaciji sa igračima. Ponudio sam se da pored toga što igram, budem i tumač, a i lični fizioterapeut naše reprezentacije. Nakon Olimpijskih igara usledilo je Svetsko prvenstvo u Danskoj ove godine, odakle smo takođe doneli, po meni najlepšu medalju- bronzu. U toj utakmici nije postojala opcija da izgubimo! Svi smo svi “grizli” do kraja i stigli do broznačnog odličja, i zbog toga je ona za mene najlepša. Moram priznati da sve ovo nosi sa sobom niz
odricanja, mukotrpnog rada i znoja, ali kada se sve završi, i kada kući dođete okićeni medaljom, sve ostalo manje lepo padne u zaborav. – emotivno priča Zlatko.
Brzonogi momak sa brojem 19 na dresu, igra na poziciji levog krila, a po potrebi može protivničku mrežu rešetati i sa desnog. Zlatko objašnjava razliku treniranja kod gluvih i čujućih rukometaša:
-Definitivno rukomet gluvih i čujućih ima različitosti u specifičnosti. Kod čujućih trener može verbalno da prenese informaciju igračima, dok je kod gluvih za to zadužen srednji bek, odnosno vođa ekipe koji pre
svakog napada odradi vizuelni kontakt sa trenerom i tumačem ukoliko za istim ima potrebe. Gluvi ne čuju zvižduk sudiji, pa je zato idealno da postoje semafori koji stoje na kornerima i koji prilikom prekršaja svetle i označavaju zvižduk sudije. Ipak suština je u tome da je ljubav prema rukometu i kod jednih i kod drugih identična.
Zlatko Matić  ističe da mu je veliki uzor Admir Duarković, koji je i najveći “krivac” njegovog uspeha:

-Admir Durkaović je neko bez koga i mene ne bi bilo ovde gde sam sada. I zaista sam mu od srca zahvalan za sve što radi za rukomet, za gluve saigrače i hvala mu na pozitivnom stavu koji je definitivno uticao na mene. Najveću zahvalnost dugujem i svojoj porodici koja je uvek uz mene, podržava me i hrabri da smelo koračam kroz život. Sve što sam postigao velikim delom je njihova zasluga- priznaje mladi rukometaš. Kao i kod svakog vrhunskog sportiste i kod Zlatka postoje momenti koje će pamtiti čitavog života. Prva utakmica za reprezentaciju, prvi tonintoniranja srpske himne, kao i suze radosnice zbog prve osvojene medalje :
-Rukomet je za mene najlepši sport. Naučio me je da koliko god da je teško, ne treba odustajati. Moraš se boriti do kraj. To je veoma važna lekcija i u svakodnevnom životu. Uz rukomet definitivno postaješ bolji i kvalitetniji čovek. I zato poručujem svakome, ko god želi da se bavi sportom, neka krene od rukometa, jer verujem da će tu i ostati. 
Na kraju razgovora Zlatko Matić ističe da postoji diskriminacija gluvih sportista:

-Uprkos našem dugogodišnjem ukazivanju na propuste u samom Zakonu koji obezvređuju rezultate gluvih sportista na međunarodnom nivou, odogovorni su i dalje gluvlji od nas samih. Nadam se, a to mi je i jedina želja u narednom period, da se konačno izborimo za prava gluvih vrhunskih sportista koji već decenijama trpe materijalnu i moralnu štetu nepriznavanjem rezultata i statusa gluvih sportista .- poručio je na kraju mladi rukometni reprezentativac Zlatko Matić.

#sport

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.