Sva deca treba da dobiju jedan zdrav školski obrok dnevno

Deca u Evropi moraju da imaju makar jedan hranljiv školski obrok dnevno ako vlade žele da reše problem rastuće stope gojaznosti, da spreče hronične bolesti i smanje društvene nejednakosti, ocenila je grupa stručnjaka.

Gotovo trećina osnovaca u Evropi je gojazna, a skoro četvrtina je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Dok mnoge porodice sve teže izlaze na kraj sa krizom troškova života, učesnici inicijative Školska hrana za promene (SchoolFood4Change) upozoravaju da je potrebno hitno preduzeti mere kako bi se osiguralo da sva evropska deca mogu da ra čunaju na najmanje jedan zdrav obrok svakog dana.

“Mislim da kada kažete da svako dete treba da dobije zdrav školski obrok svakog dana, bilo da je bogato, siromašno, da živi u siromašnom kraju ili bilo gde, to je minimalni standard koji bi imao dosta smisla u Evropi. To nije ni levo ni desno, ni liberalno ni zeleno, to je zaista samo pametna stvar koju treba uraditi”, izjavio je Piter Defrančeski, član četvorogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija.
Stručnjaci u okviru tog projekta rade sa više od 3.000 škola i 600.000 đaka u 16 gradova i regiona u 12 država članica EU.

Školski obroci, prema njihovom mišljenju, mogu da budu “katalizatori sistematske promene na širem društvenom nivou”.

Širom Evrope postoje velike razlike u školskim obrocima. Neke zemlje, kao što su Finska, Estonija i Švedska, obezbeđuju deci besplatan obrok, dok u Norveškoj i Holandiji toga uglavnom nema.

Stručnjaci ističu da treba obezbediti besplatne obroke svoj deci siromašnijeg porekla za koje postoji veća verovatnoća da nemaju doručak.

“Zbog rata u Ukrajijii hrana je dodatno poskupela i neki roditelji ne mogu da kupe odgovarajuću hranu za svoju decu ili da plate obroke u školi”, izjavio je Defrančeski, dodajući da mnoga decu odlaze u školu bez doručka.

Jedan od savetnika projekta Manuel Franko izjavio je da vlade moraju da prestanu da gledaju na zdrave školske obroke kao trošak i da umesto toga treba da ih posmatraju kao vitalno sredstvo za rešavanje budućih zdravstvenih kriza i smanjenje društvenih nejednakosti.

“Znamo da će dugoročno gledano odrasli koji imaju lošu ishranu razviti više bolesti poput dijabetesa i raka. Moramo da shvatimo da je ulaganje sedam evra dnevno za svako dete i adolescenta u našoj populaciji novac koji ulažemo. To nije trošak”, rekao je Franko.

EU je 2021. usvojila Evropsku garanciju za decu, čije je cilj da članice reše problem dečijeg siromaštva i društvene isključenosti i da garantuju osnovna prava kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita, a jedan od ciljeva je i da se obezbedi najmanje jedan zdrav obrok svakog školskog dana.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.