Kada grmi, pada grad, izgori usev ili zasad, pomolimo se Bogu: Zašto srpski domaćin i dalje ne osigurava svoj trud

Ratari i dalje radije rizikuju i gledaju u nebo, iako država subvencioniše od 40 do 70 odsto, a lokalne samouprave vrlo često pokriju još jedan deo premije osiguranja, pa osiguranje roda praktično ispadne džabe

Gubitak žitarica, voća i povrća pogađa ne samo primarne proizvođače već i stanovništvo cele države. Prirodi se ne mogu suprotstaviti niti je menjati, ali mogu iskontrolisati gubitak time što će osigurati sve što može biti ugroženo. I pored te činjenice, u Srbiji se i dalje od štete u poljoprivredi osigurava ispod 20 odsto poljoprivrednih površina, odnosno preko 80 procenata useva i zasada je nezaštićeno osiguranjem od bilo kog rizika.

Većinu osiguranika čine velika državna i privatna preduzeća, dok je malih poljoprivrednika u Srbiji ubedljivo najviše. Među njima je sveganekoliko procenata osiguranih, kaže za 24sedam Duška Rudan, stručnjak za osiguranje u poljoprivredi “Globos osiguranja“.

Osnovno osiguranje u agraru podrazumeva zaštitu od posledica požara, grada i udara groma, a dodatno može da se osigura od oluje, poplave, prolećnog mraza…  Voćari osiguravaju svoje zasade od gubitaka količine i kvaliteta svojih proizvoda.

I država i opština žele osiguranog poljoprivrednika

Premija osiguranja u poljoprivredi kod useva je od dva do pet odsto od vrednosti osigurane sume, odnosno potencijalne štete, dok je zapravo prava cena mnogo manja, jer država već godinama subvencioniše polisu osiguranja, i to sa 40 odsto, pa čak do 70 odsto u pet najugroženijih okruga (Zlatiborski, Moravički, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski).

Dodatno, neke lokalne samouprave daju subvencije od 20 odsto, kao recimo Stara Pazova, do čak 40 odsto, koliko daju u Rumi. Preračunato, osiguranje poljoprivredniku dođe džabe.

Država subvencioniše, odnosno regresira osiguranje useva i plodova. Za podsticaj za osiguranje ratarskih kultura dobija se do 100.000 dinara, za povrtarske kulture do 500.000 dinara, za voće, vinovu lozu i hmelj do 1.000.000 dinara. Za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod iznos ide do 500.000 dinara. Ukupno za sve vrste podsticaja jedan korisnik može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.

Brz izlazak na teren radi procene štete

Među ljudima je često prisutno nepoverenje u osiguranje, a glavna zamerka osiguranika, kao izgovor onih koji se ne osiguravaju, jeste kasni izlazak na teren, jer kažu da je procena štete koju izazovu grad ili nevreme na usevima i u voćnjacima manja od realne posle nedelju dana po nastanku osiguranog slučaja.

Biljke imaju neverovatnu moć regeneracije, i ono što poljoprivrednici neposredno posle nevremena vide kao katastrofalnu štetu, često i nije realno stanje.

Kada poljoprivrednik izađe odmah posle grada traktorom u polje, to izgleda kao kataklizma i zaista je strašno za gledati. I zbog toga oni misle da će dobiti veću nadoknadu ako se procena uradi odmah. Međutim, treba sačekati da se stvore realni uslovi za obilazak oštećenih površina, treba dobro pregledati useve i uraditi kvalitetni pretprocenu u kojoj će se navesti detaljan opis stanja useva i plodova kako bi se neposredno pre skidanja mogla uraditi tačna procena i stvarni gubitak i u količini i u kvalitetu roda.

– Odšteta se ionako ne isplaćuje neposredno po nastanku osiguranog slučaja nego na kraju, kada se skine rod i utvrdi prava razlika – napominje Rudan.

Drugi faktor koji se mora uzeti u obzir je obilazak velikog broja parcela na terenu, u slučaju kada nevreme zahvati veliku oblast, a u procenu se fizički ne može ići dok teren to ne dozvoli, odnosno kada nevreme učini poljske puteve nepristupačnim.

Imamo primere kada smo u godini imali više od 100 dana u kojima je srpska polja i voćnjake udarao grad, i u takvoj situaciji bilo je teško da se procena svima uradi brzo. Ipak, najvažnije je da se procena uradi detaljno i kvalitetno, da se oštećena površina obiđe I pregleda sa svih strana bez obzira na površinu.

I bi šteta, šta činiti?

– Procedura nalaže da poljoprivrednik do tri dana nakon štete pismeno potvrdi da je ona nastupila, a onda kada se steknu uslovi na teren izađe procenitelj. Tada se uradi pretprocena, u kojoj se opiše kakav je bio intenzitet nevremena i u kakvom su stanju bile biljke pre I nakon nevremena. Onda se neposredno pred žetvu ili berbu uradi konačna procena štete. Šteta se isplaćuje tek nakon što se oberu plodovi ili skinu usevi  – objašnjava Rudan.

Koliko može da košta nekoliko desetina minuta oluje ili jedno jutro sa mrazom, verovatno lako saznaju oni koji se nisu osigurali. Računica kaže da se rizik ne isplati.

Prvo, osiguranje se ne plaća unapred, pa nije potrebna “živa lova”. Plaćanje premije prati poljoprivredne rokove, što znači da se osiguranje plati kada se skine rod i može da se proda.

Drugo, cena nije zaludni trošak već način da se osigura standardan prihod. Za premiju osiguranja jednog hektara pod pšenicom, po nekim srednjim stopama, treba izdvojiti vrednost koja je od 120 do 200 kilograma pšenice, a pokriva sumu osiguranja 150.000–200.000 dinara. Kod kukuruza sa 180 kilograma, pokriva se gotovo 270.000 dinara štete.

A šta je sa mehanizacijom?

Ono što su nam rekli u “Globos osiguranju” jeste da sve više poljoprivrednika uviđa da je odlična odluka kasko osigurati svoje poljoprivredne mašine, jer je poznato da je najskuplje biti neosiguran, u slučajevima saobraćajnih nezgoda, vremenskih nepogoda, požara, dejstava trećih lica…

Novina u 2023.

U “Globos osiguranje”, od ovogodišnjeg 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma, ponudiće i osiguranje poljoprivrednog domaćinstva, po brzoj i jednostavnoj proceduri, gde se pored kuće i stvari u njoj osiguravaju i pomoćni objekti od požara, provalne krađe, udara groma, loma stakala…

Na ovaj način je “Globos osiguranje” ponudilo kompletan paket poljoprivrednog osiguranja, pokazavši još jednom da je svojim klijentima “siguran životni oslonac”, kako to njihov slogan kaže.

#kada

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.