ČUTURE IZ PILICE

Čutura, pljoska ili buklija,  kroz vekove je bila simbol srpstva. Ovom posebno izrađenom flašom za rakiju, nekada davno pozivalo se na svadbeno veselje, ali su je u ratovima na opasačima nosili i vojnici. Vremenom su se običaji menjali, ali ne i čuture koje u bajinobaštanskom selu Plici, već 150 godina prave u porodici Radovanović.

Posebno mesto u srpskoj tradiciji pripada upravo čuturi. Nekada se na svadbe i veselja pozivalo uz čuturu. Buklija se napuni rakijom, okiti   cvećem, i svadbenim peškirom, ukoliko je u pitanju ženidba, a ako je udaja, onda se kiti maramicom od finog materijala. Pozivar tako ide od kuće do kuće i poziva rodbinu, prijatelje i komšije. Čuture se i danas prave, a u porodici Radovanović u selu Plica kod Bajine Našte, to rade već 150 godina:

-U mojoj porodici već treća generacija se bavi ovim zanatom. Ponosan sam što je mi pravimo na tradicionalan način.  Pre 150 godina nije bilo flaša, pa je tako sada kod mene isti izgled čuture, samo je rezbarenje drugačije. Isti princip rada je, sve je ručno, i sve su unikati- kaže Radiša Radovanović proizvođač čutura.

Sam proces pravljenja čuture nije ni malo lako. Zahteva i vreme i veštine. A sve se prave od mekog drveta:

-Da je lako svako bi se bavio ovim zanatom. Čutura ima različitih veličina, od onih najmanjih koji se prodaju kao suveniri, ali i onih većih. Mora se praviti od mekog drveta, javora ili jele, ne može se praviti od hrastovine. Naše čuture su stigle i do Ameerike, a moj otac je 1974. godine napravio čuturu koju je poklonio Titu. – priča Radiša.

Ovaj porodični čančarski zanat Radovanovića opstaje već već i po. A po svemu sudeći, pošto je uz Radišu uvek u radionici i unuk Jovan, priča o čuturama iz Pilice će se nastaviti:

-Imam tek 14. godina, a kako je i moj deda počeo ovim da se bavi od malih nogu siguran sam da ću i ja krenuti tim stopama. Polako učim, ovaj zanat mi je mnogo lep, i ne vidim razloga da ga ne nastavim- kaže unuk Jovan Andrić.

Čutura nekada nezabolazni predmet koji su se koristili u svakodnevnom životu sada se mahom služi kao ukras kojima ulepšavaju stambeni prostor. Ali bez obzira na namenu, njihova vrednost je nemerljiva. Ne samo da se čuvaju stari zanati, već i srpska tradicija. Veština izrade drvenih čutura u selu Pilica kod Bajine Bašte, od 2016.godine nalazi se u Nacionalnom registru nematirjalnog kulturnog nasleđa Srbije.

#čuture

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.