Trideset dva udruženja poljoprivrednika blokadom puteva radikalizovala su protest, nezadovoljna stanjem u agraru i mlekarskoj proizvodnji.
U Zlatiborskom okrugu poljoprivrednici iz Lunovog Sela u blokadi su od petka, 20. februara, gde i danas na raskrsnici u centru sela traktorima blokiraju lokalne puteve koji vode prema Požegi, Užicu i Kosjeriću.
Svoje nezadovoljstvo stanjem u poljoprivredi blokadom magistrale iskazaće i poljoprivrednici sa Mačkata, kako je dogovoreno na sastanku u Mrčajevcima od 22. februara ove godine ,blokiranjem magistrale na Sušici.
Poljoprivrednik iz Lunovog Sela, aktivista „Da (ne) dišemo duboko“, diplomirani inženjer agronomije Jovan Topalović ističe da su protest radikalizovali zbog „katastrofalnog stanja u poljoprivredi i nebrige nadležnog Ministarstva poljoprivrede i države“.
On kaže da se izdvajanja i subvencije u Evropi u oblasti agrara ne mogu porediti sa onima u Srbiji.
– Mi smo bili u sankcijama i ratovima devedesetih, u komunizmu, tehnološki i infrastrukturno zaostali i ne možemo da se poredimo sa evropskim zemljama. Jedino možemo da vidimo kolike su bile subvencije u proteklih četrdeset godina i da uporedimo kolike su bile kod njih, a kolike kod nas. Da vidimo kakve su njihove štale, mašinski parkovi, njihov katastar, genski sastav stoke i kada sve to uporedimo, možemo da vidimo kolike su naše subvencije, a kolike su njihove – navodi Topalović.
Poljoprivrednici traže obustavljanje uvoza svih poljoprivrednih proizvoda i otkup viškova u robne rezerve radi stabilizacije tržišta,kao i novu regulaciju tržišta posle stabilizacije cena, uvođenje kvota i obavezne inspekcijske kontrole i laboratorijske analize na graničnim prelazima.
Poljoprivrednici zahtevaju i rešavanje problema otkupa mleka.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 23. februara da je Evropska komisija odgovorila na inicijativu Republike Srbije i zvanično prihvatila održavanje konsultacija u vezi sa uvođenjem prelevmana na mleko i mlečne proizvode, povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. Onlajn sastanak biće održan u sredu, 25. februara.
Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moraju obnoviti poljoprivredna gazdinstva kako bi mogli da konkurišu za subvencije koje daje država ili lokalna samouprava , podseća Biljana Janjić, savetodavac u PSSS Čačak, u susret raspisivanju javnog poziva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje. Naglašava da je osim obnove, važno I da gazdinstva budu u aktivnom statusu što je važan uslov za ostvarivanje prava na subvencije.
Prema rečima nadležnih sledeće sedmice biće raspisan javni poziv za subvencije po hektaru biljne proizvodnje u iznosu od 18 hiljada dinara. Kako bi proizvođači ostvarili pravo na ova, ali I druga sredstva po osnovu različitih posticaja potrebno je da ispune odgovarajuće uslove. Čini se jedan od najvažnijih uslova je aktivan status poljoprivrednog gazdinstva.
,,Svi poljoprivredni proizvođači trebalo bi da znaju da bilo koji podsticaj bilo Ministarstva poljoprivrede bilo lokalne samouprave moraju obnoviti poljoprivrednog gazdinstva. Obnovom poljoprivrednog gazdinstva stiču uslove z a konkurisanje pos vim javnim pozivima. Z ate javne pozive ne samo što moraju biti obnovljena gazdinstva, već moraju biti u aktivnom statusu. Postoje uslovi koje moraju ispuniti da bi bi gazdinstvo bilo u aktivnom status, njihovim gubljenjem prelaze u pasivan status. Takođe, bilo koje neizmirene obaveze prema Ministarstvu poljoprivrede može biti jedan od uslova prema kome gazdinstvo prelazi u pasivan status”, kaže Biljana Janjić, savetodavac PSSS Čačak.
Janjić objašnjava I šta je obaveza vlasnika koji parcele daju u zakup, odnosno da li oni mogu ostavriti pravo na subvencije I kakvu grešku prave zbog čega se dešava da njihovo gazdinstvo prelazi u pasivan status. Osim toga naša sagovornica navodi kao važne uslove I poštovanje plodoreda , vršenje analize zemljišta.
Stručnjak za poljoprivredu Biljana Janjić objašnjava da se iz pasivnog statusa može preći u aktivan status kada se ispune uslovi
Naša sagovornica poziva proizvođače da isprave sve nepravilnosti kako bi mogli da ostvare pravo na subvencije. Dodaje da je inspekcjski nadzor zakonom propisan , a obaveza proizvođača je da prijavljuju tačno stanje na terenu kada je reč o biljnim kulturama, da ažuriraju I druge podatke. Naša sagovornica poziva poljoprivrednike sa teritorije Moravičkog okruga da se za sve nedoumice obrate PSSS Čačak koja svima izlazi u susret I pruža maksimalnu pomoć….
Udruživanje poljoprivrednika sa područja Zlatiborskog okruga značajno je jer omogućava , između ostalog, bolji plasman robe na tržište, kažu proizvođači. Robna marka ,,Zemljo moja” objedinila je nekoliko poljoprivrednih proizvođača koji na taj način promovišu različite vrste proizvoda nastupajući na brojnim manifestacijama. Da se udruže cilj je I proizvođača I prerađivača voća I povrća iz okoline Arilja.
Užički sir I kajmak, prerađeni proizvodi od mesa moravke , krompir mesečar , samo je deo proizvoda sa gazdinstva Maksić iz sela Loret koje se nalazi u okolini Požege. Deceniju I po plasiraju se različiti gotovi proizvodi sa ovog gazdinstva uz nastojanje da proširuju asortiman robe I sa željom da unapređuju selo. Reč stručnjaka mnogo im znači pa su od osnivanja prisutni na Zimskoj školi koja se održava u Poljoprivrednoj školi u Požegi uvek na početku godine.
,, Dosta nam znači učešće, počev od predavanja pa nadalje, pratimo teme koje su srodne našoj proizvodnji i pomažu nam u razvijanju vizija, a takođe i u rešavanju praktičnih problema na koji način da ostvarimo neke svoje težnje. Posećujemo Zimsku školu, raduje nas učešće I ovde smo pozvani kao neki stalni učesnici”, kazao je predstavnik poljoprivredno gazdinstvo ,,Maksić”, Loret kod Požege.
Sagovornik kaže da osim reči struke, razvoju jednog gazdinstva doprinose I subvencije države , ali I mnogi fondovi I podsticaji lokalne samouprave. Subvencije obezbeđuju između ostalog I proširenju asortimana robe koju gazdinstvo Maksić sa drugim proizvođačima iz Loreta plasira pod robnom markom Zemljo moja.
Da unapredi proizvodnju I proširi asortiman robe planira I firma Ariljski sokovi. Na tržištu su nekoliko decenija I prepoznatljivi su po domaćoj proizvodnji sokova od , kako kažu, čistog voća, 100 posto ceđenog I pasiranog soka.
I Biljana Jovičić očekuje subvencije od države kako bi mlađi članovi njene porodice mogli da nastave tradicionalni biznis , veoma unosan I perspektivan.
Poljoprivredna škola ,,Ljubo Micić” u Požegi jedina je škola ovakvog tipa u Srbiji koja je u programu organske sertifikovane proizvodnje. Učenici se bave i preradom kozjeg i kravljeg mleka proizvedenog na sopstvenoj ekonomiji. Od drugih škola ovu ustanovu izdvaja i obezbeđivanje grantova maturantima u visini od dve hiljade evra za nabavku poljoprivrednih priključaka ili manjih mašina.
Osnovno područje rada Poljoprivredne škole Ljubo Micić u Požegi je poljoprivreda, proizvodnja I prerada hrane. Školu upisuju đaci iz oko 20 lokalnih samouprava iz Moravičkog I Zlatiborskog okruga. Prepoznatljiva je I po Domu učenika koji se nalazi u njenom sastavu, ali I po mnogim novinama poput uvođenja organske proizvodnje na ekonomiju ili prerade mleka u sopstvenoj mlekari.
,, Ono što nas odvaja od drugih škola je što smo mi u procesu obuke I organske proizvodnje jaja. Jedina smo poljoprivredna škola u Srbiji koja radi organski proizvod, sertifikovan. Imamo redovnu prodaju. Tržište je Beograd pošto je malo I cena veća . Osim toga, pre tri godine smo izgradili mini mlekaru za preradu mleka , kravljeg I kozjeg, a to mleko potiče sa naše ekonomije. Tako da smo spremni za ovu sada situaciju”, kaže Kojo Bošković, direktor Poljoprivredne škole,,Ljubo Micić”.
Svi smerovi škole su veom perspektivni I đaci iz klupa izlaze spremni, odnosno mogu odmah da se uključe u proizvodnju. Dugogodišnja praksa je predstavljanje škole u okolnim osnovnim školama koje se nalaze na seoskom području.Mnogo je benefita koje dobijaju đaci školovanjem, posebno maturanti.
Škola daje dobra predznanja što pokazuju rezultati koje postižu studenati na Poljoprivrednom ili Veterinsrskom fakultetu u Beogradu, ili Agronomskom fakultetu u Čačku, a dolaze iz ove škole, kaže Bošković. Ističe I dobru saradnju sa socijalnim partnerim a za svaki obrazovni profil.
Direktor škole se nada da će poljoprivreda biti aktuelnija I rentabilnija I da će što veći broj učenik a upisivati kako njihovu, tako I druge poljoprivredne škole. Naglašava da je veoma bitno da kada učenici završe ovu školu ili fakultet u istoj oblasti, ostanu u toj branši. Da se na sopstvenom gazdinstvu bave poljoprivredom ili sličnim poslom u okviru proizvodnje I prerade hrane.
Osnivanjem zemljoradničkih zadruga moguće je unaprediti poljoprivrednu proizvodnju, kazao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije , prilikom posete Zimske škole za poljoprivrednike u Požegi. Dodaje da je najbitnije da se sprovodi Strategija zadrugarstva, a uz jake zadruge Srbija može da uspe kako na evropskom tako i svetskom tržištu. Podseća na značajan program ,,500 zadruga u 500 sela” i njegove dobre efekte uz značajne podsticaje države.
,,Znanje i udruživanje kroz zadruge je ključ uspeha , ali se ovoj formulaciji mora posvetiti veća pažnja „, kazao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije koji je 2025. obeležio veliki jubilej , 130 godina od osnivanja.Cilj zadružnog saveza je da ovu ideju promoviše jer poljoprivrednici često izražavaju sumnju da li to može da se primeni u praksi i kako funkcioniše.
Učeničke zadruge , koje su bile prisutne u velikom broju na 12.Zimskoj školi u Požegi , sjajan su model gde se mladi uče zajedništvu i zadrugarstvu, istakao je Mihailović. Navodi i da neke učeničke zadruge imaju svoj finalni proizvod. ,,Važno je samo struku poslušati koje standarde primenjivati. Kako sve to upakovati , kako poboljšati, a kroz zadrugu se dolazi do količine tog proizvoda”, kazao je Mihailović ocenjujući ovogodišnju Zimsku školu u Požegi veoma visoko.
U nastavku priče o zadrugama Mihailović je istakao da Zadružni savez usvaja sve što je dobro , a primenjivo. Navodi srpski model zadrugarstva uz konstataciju da bi bilo poželjno da država kontinuirano pomaže zadrugarstvo. Dobar primer je realizacija projekta 500 zadruga u 500 sela što je imalo odlične efekte. Predlaže beskamatno kreditiranje kroz Fond za razvoj zadruga sa povoljnim uslovima koji prate cikluse proizvodnje . To je ključ je uspeha za unapređenje zadrugarstva , smatra predsednik Zadružnog saveza Srbije ističući značaj i saradnje sa međunarodnim zadružnim savezom.
Ekonomiju i poljoprivredu koja spada u ekonomiju trebalo bi preseliti u manje sredine. Jačanje varošica je ključ uspeha, zaključuje predsednik Zadružnog saveza Srbije .
Ovogodišnja 12.Zimska škola za poljoprivrednike, koja je 6.i 7. Februara održana u Poljoprivrednoj školi Ljubo Micić u Požegi, bila je najposećenija u poređenju sa svim prethodnim godinama, istakao je dr Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu Užice . Manifestaciju je obeležio veliki broj izlagača poljoprivrednih proizvoda i narodne radinosti, zatim predavača , uz prisustvo doktora nauka, dekana fakulteta, direktora značajnih ustanova . Organizatori manifestacije su Centar za organsku poljoprivredu Užice I Poljoprivredna škola ,, Ljubo Micić u saradnji I uz podršku Zlatiborskog eko agrara.
Osnovni moto 12. Zimske škole za poljoprivrednike Kako oživeti selo je njen istoimeni naziv. Dr Nikola Bajić kaže da bez sela I proizvođača nema hrane, a bez hrane nema života. Prioritet Centra za organsku poljoprivredu Užice je proizvodnja zdrave hrane.
,, Mi smo se orjentisali znači Centar za organsku poljoprivredu iz Užica , u saradnji sa školom,tu je uključen I Eko agrar Čajetina, to je neki tronožac koji teramo organsku proizvodnju I najvažnija je stvar edukacija”, rekao je dr Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu Užice.
Među uvaženim gostima Zimske škole bili su I dekani Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu I Agronomskog fakulteta u Čačku.
,, Svaka zimska škola koja se organizuje je za sve proizvođače I sve druge zainteresovane veoma značajna jer najskuplji resurs danas je znanje. Znanje koje se stiče na fakultetima I koje se stiče uinstitutima mora na dređeni način da se prenese proizvođačima”, kazao je prof. dr Vladan Bogdanović, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
,, Zimska škola za poljoprivrednike na neki način baštini iste vrednosti kao I naš fakultet. Mi imamo dugogodišnju saradnju I svake godine se uključujemo u rad Zimske škole u Požegi. Ova škola nama daje već dugo najveći broj potencijalnih studenata. Tako da su sardnje intenzivne , ali ne samo kada se radi o promociji fakulteta u školi, već I realizaciji projekata I oglednih dobara#, rekao je dr Vladimir Kurćubić, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.
Domaćini, Poljoprivredna škola Ljubo Micić iz Požege, zadovoljni su odzivom gostiju na manifestaciji, posebno na izložbi . Tom delu prisustvovali su izlagači iz Čačka, Dragačeva, Kosjerića, Užica, Ivanjice, Požege. Direktor Poljoprivredne škole Kojo Bošković naročito ističe kvalitet I raznopvrsnost izloženih proizvoda .
Među izlagačima na Zimskoj školi za poljoprivrednike bili su i predstavnici uspešnih firmi poput Budimke, zatim individualnih poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničkih zadruga.
Centar za organsku poljoprivredu Užice jedini u Srbiji obavlja grupnu setifikaciju u organskoj proizvodnji , postupak koji podržava grad Užice . Organska proizvodnja se sve intenzivnije širi na ovom području, kaže dr Nikola Bajić I naglašava da su prvi put ove godine u konverziju uključeni I povrtari, odnosno u prelazak sa konvencionalne u organsku proizvodnju. ,, Zdrava hrana je sadašnjost I budućnost čovečanstva” , ističe dr Bajić.
Centar za organsku poljoprivredu Užice prati ok 30-tak gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom ili su u postupku konverzije. Ovaj process finansijski podržava grad Užice. Osim u povrtarstvu, organska proizvodnja postaje dominantna I u voćarstvu, zatim u kozartsvu I drugim oblastima stočarstva .
,, Ranije je bilo jedna bašta za kuću, druga za pijacu . Imamo sve više zdravijih proizvoda. Shvataju ljudi da je to budućnost . Sadašnjost I budućnost. Nema druge mogućnosti. Najvažnija je stvar je što se svest naroda , posebno mladih ljudi menja u tom pravcu da treba što manje koristiti hemije, herbicida, pesticide, jer to su otrovi. Imam podatak koji kaže da u toku godine preko hrane , vazduha I vode pojedemo pet kilograma pesticida I pet aditiva. To je ogromna količina I ne deluje to trenutno, to je akumulativno I kako Zlatiborci kažu , trujemo se natenane”, istakao je dr Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu Užice.
Doktor Bajić podseća da je pre dve godine od Okružnog zadružnog saveza Centar za organsku poljoprivredu Užice dobio oko million dinara. Sredstva su investirana u nabavku 1300 koka nosilja koje su podeljene u nekoliko gazdinstava na području opština Požega I Čajetine I grada Užica. Poljoprivredna škola u Požegi dobila je 400 koka nosilja .
Naš sagovornik iznosi podatak da zemljište za oko tri godine može da ozdravi od hemije kojom je tretirano . Navodi I da su organski proizvodi značakjno skuplji na pijaci od onih koji su dobijeni konvencionalnim putem.
Ohrabruje što se na području Užica sve intenzivnije razvija organska proizvodnja. Uz poršku lokalne samouprave taj posao će ići mnogo lakše, zaključuje dr Nikola Bajić.
U dvodnevnoj poseti u čačanskom Institutu za voćarstvo boravila je tročlana delegacija saradnika iz Bugarske. Akcenat je bio na obezbeđivanju sadnog materijala za predstojeću vegetaciju . Posebno interesovanje pokazali su za nove sorte šljive . Program posete obuhvatao je i obilazak nekoliko rasadničara u Srbiji gde su gosti obezbedili materijal koji Institut ne poseduje. Saradnja između Bugarske i čačanskohg instituta za voćarstvo uspostavljena je 2015. godine i uglavnog se bazira na pružanje stručne podrške čačanskih stručnjka iz ove ustanove.
I u novoj 2026. čačanski Institut za voćarstvo nastavio je sa dobrom praksom saradnje sa koloegama i saradnicima iz susednih zemalja. Sezonu poseta otvorili su gosti iz Bugarske sa kojima uspešna saradnja postoji punih 10 godina . Tročlana delegacija srdačno je dočekana u Čačku , a povod za posetu, sada već tradicionalan, nabavka sadnog materijala.
Na čelu bugarske delegacije Todor Dimov iz Sofije u poseti sa sinom Aleksandrom . Dugogodišnji je saradnik Instituta. Proizvodi malinu, borovnicu i kupinu u Srednjoj Gori u Bugarskoj na površini od oko 10 hektara. Nosi lepe utiske tokom Boravka u Čačku . Zadovoljan je saradnjom sa Institutom. Naročito sa stručnim savetima koje pruža dr Aleksandar Leposavić.
Dimov kaže da se u proizvodnji susreće sa različitim problemima . Navodi , između ostalog , štetan uticaj insekata. Ukoliko se ne spreči ova pojava može ostaviti posledice na rod u naredne četiri godine.
Drugi član delegacije Cvetan Hubanov izrazio je takođe zadovoljstvo boravkom u Čačku čestitajući Novu godinu i našoj ekipi i Čačanima sa željom za dobro zdravlje , sreću i berićetno leto. Najveći je proizvođač jabuke u Bugarskoj koji ovo voće gaji na površini od oko 200 hektara . Ovaj ugledni voćar i otkupljujuje jabuku i najveći je izvoznik ove voćne vrste. Ističući od neprocenjivog značaja saradnju sa profesorom Leposavićem navodi biofertilizaciju kao jedan od mnogo drugih problema koje je teško rešiti.
Dr Leposavić je sa gostima obišao i rasadničare u Srbiji gde su obezbedili sadni materijal koji institut nema. On podseća da je proizvodnja jabuke u Srbiji smanjena zbog poznatih problema sa plasmanom. Očekuje da će i u našoj zemlji biti veća potražnja za komercijalnim sortama ovog voća kao što je to slučaj u Bugarskoj. I očuvanje vodnih resursa u Bugarskoj moglo bi da se primeni u Srbiji.
Gosti iz Bugarske posetli su i laboratoriju Instituta gde se primenjuju nove tehnike u proizvodnji sadnog materijala , u preradi voćnih proizvoda sve u cilju prevazilaženja brojnih problema u voćarskoj proizvodnji. Saradnja sa gostima iz Bugarske biće nastavljena. Najavili su novi dolazak u našu semlju kada različite voćne vrste stignu na rod. Da prenesu svoja iskustva i steknu nova znanja od dr Leposavića koja su zlata vredna , vrednija i značajnija od konsultanata iz Engleske sa kojima su sarađivali pre 11 godina.
Predstavnici udruženja proizvođaka mleka, odgajivača goveda i drugih udruženja poljoprivrednika traže hitan sasatanak u Vladi Srbije zbog sve teže situacije u mlekarstvu koju i dalje prati smanjen otkup sirovog mleka i nagomilane količine mleka kod proizvođača. Zahtev za prijem kod predsednika i premijera države , kao i ministra poljoprivrede poslat je nakon sastanaka koji je održan u nedelju u Ravnom Gaju. Jedan od predloga za ublažavanje nastale situacije koji će se sugerisati nadležnima je donošenje paketa mera, izjavio je za TV Lav plus Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije. Ako do sastanka ne dođe i dalje će se prosipati mleko i doći će do eskalacije problema , rekao je Trajković.
Zbog sve većih problema u proizvodnji sirovog mleka među proizvođačima raste nezadovoljstvo iz dana u dan. Kako bi se nastala situacija na tržištu u oblasti mlekarstva rešila u Ravnom Gaju održan je sasatanak proizvođača , odgajivača goveda, otkupljivača mleka. Nakon razgovora upućen je zahtev za hitan prijem u Vladi Srbije za dogovor o prevazilaženju nastale situacije, izjavio je za TV Lav plus Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije .
,, Da pokušamo da nađemo neki od modela koji može dam reši problem . Verovatno će to biti paket mera, a jedna će biti da se izvrši interventan otkup UHT mleka sa zaliha i mleka u prahu. Imamo još neke druge predloge koje ćemo izložiti na sasatanku ako do sastanka dođe”, rekao je Trajković .
Problem je što trenutno nema preradnih kapaciteta sirovog mleka u Centralnoj Srbiji , kaže Trajković. Smatra da ni uvođenje prelevmana ne bi imalo efekta.
,, Kažem da bi to moglo da se ispegla tek letos kada se očekuje oporavak cene u Evropi. Do tad će i dalje biti pad cene mleka u Nemačkoj kako mi imamo informaciju. Problem je ogroman. A problem je potencijalno još veći kada se napune lageri postojećih mlekara zbog slabe prodaje . Mi ćemo za mesec dana imati i prestanak otkupa poput kraljevačke mlekare koja je u potpunosti u nedelju otkazala potpun otkup. To je 32, 33 tone mleka dnevno. Tog dana nisu uzeli mleko od proizvođača i rekli su im vidite šta ćete”, priča između ostalog Trajković . Podseća da su problemi kod proizvođača mleka u Centralnoj Srbiji počeli kada je došlo do propasti mlekare KUČ u Kragujevcu. Zbog takve njihove situacije viškove mleka prihvatio je delom Somboled, zatim neke lokalne mlekare , obkašnjava naš sagovornik i dodaje da je sve to trajalo kada je najavljeno smanivanje otkupa mleka.
Trajković kaže da je jedna od mera koju bi država trebalo da sprovede apel da se poveća konzumiranje mleka . Potvrđuje da je domaće mleko zdravo i ispravno za naše proizvođače.
Sastanku u Ravnom Gaju prisustvovali su osim proizvođača sirovog mleka i predstavnici mlekara Lazar, Megle, Granit, Seničić, Dikan kop, otkupljivač Micić prom i drugi. Miloš trajković kaže da ako do sastanka sa predstavnicima države ne dođe proizvođači će nastaviti da prosipaju mleko , a onda će eskalirati problemi.
Niske temperature i višednevni ledeni dani ne donose samo probleme u saobraćaju i svakodnevnom životu građana, već mogu uticati i na poljoprivredu. Iako je zima period mirovanja vegetacije, dugotrajni mrazevi mogu ugroziti pojedine useve. Međutim, prema informacijama iz Poljoprivredno savetodavne stručne službe Užice, trenutni ledeni dani ne utiču na ozime useve na teritoriji koju ova služba pokriva. Stručnjaci ističu i da je sneg dobra zaštita za useve, i da za sada nema razloga za zabrinutost.
Na području koje pokriva Poljoprivredno savetodavna stručna služba Užice, zasejano je oko 5.000 hektara ozimih žita, pre svega pšenice i ječma. Iako je setva bila otežana zbog nedostatka vlage i produženog roka, pšenica je dobro razvijena i ušla je u fazu bokorenja i kako ističu stručnjaci, ona nema problema sa prezimljavanjem:
-Na području koje pokriva poljoprivredno savetodavna stručna služba Užice protekle jeseni je zasejano negde oko 4.500 do 5.000 haktara pod ozimim žitima od čega su dominantna pšenica na 2.700 hektara zatim ječam na 2.000 hektara, a ovas i raž ostalo. Uslovi setve su bili malo problematični, bilo je dosta nedostatka vlage zemljišne pa je priprema i setva išli nešto teže taj rok se produžio. Optimalan bi bio negde od petog do 25. oktobra ali se produžio i ušao je u novembar. Međutim pšenica je imala imala je dovoljno vremena da se pripremi za uslove prezimljavanja, znači da dođe do kaljenja i ušla je u fazu bokorenja. Mi ovde imamo i jednu prednost što obično kad počnu niske temperature pojavljuje se i sneg koji pokrije te površine tako da je pšenica, odnosno ozima žita, su zaštićena od izmrzavanja. Nema te golomrazice, a inače pšenica može da izdrži i temperaturu do -18°, tako da trenutno nema nikakvih problema što se tiče ozimih žita. Zaštićena su, nema oštećenja na listu tako da, ovo su neki uslovi koji su za pšenicu idealni. Normalno, za onu koja je zasejana na vreme, sa deklarisanim semenom i sa odgovarajućom agrotehnikom – rekao je Ljubodrag Pantelić savetodavac za ratarstvo PSSS Užice.
Stručanjci ponavljaju da su ozimi usevi na području Zlatiborskog okruga dobro pripremljeni i da su trenutno zaštićeni. Hladno vreme za sada ne ugrožava useve i ne pravi nikakve probleme.
Naš sagovornik ističe da trenutni mraz i sneg imaju pozitivan efekat i na zemljište.Tlo se natapa i ostaje vlaćno, što je dobro za narednu setvu i razvoj useva.
Poljoprivrednicima se u ovom periodu savetuje da obiđu svoje parcele i provere da li ima poljskih glodara. Ukoliko ih primete, glodari se moraju uništavati, najčešće hemijskim putem, jer u ovo doba godine mogu praviti probleme kod strnih žita.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za 2025. godinu. Zahtevi se podnose u periodu od 4. do 31. decembra 2025. Godine preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu iznosi 1.500.000 dinara.
Ovim pozivom obuhvaćene su investicije koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom Javnom pozivu, odnosno od 3. novembra 2024. godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme: za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; oprema kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja;
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, imaju prijavljeno gajenje odgovarajuće vrste životinja ,izvršila su obnovu registracije za tekuću godinu pre podnošenja zahteva za ostvarvanje prava na podsticaj i nalaze se u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo, zemljoradnička zadruga, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.
Pravo na podsticaj se ostvaruje ukoliko je podnosilac zahteva u potpunosti realizovao investicije za koje podnosi zahtev u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom javnom pozivu. Ukupna vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje treba da bude jednaka ili veća od 80.000 dinara, odnosno jednaka ili veća od 50.000 dinaraako za investicije u pčelarstvo.
Pored ovih opštih uslova uslova neophodno je da ispunjava i posebne uslove u pogledu obima proizvodnje i to u zavisnosti od vrste proizvodnje i predmeta zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.