U PSSS Čačak u toku analiza zemljišta

Savetodavci Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak započeli su analizu zemljišta koja se tradicionalno obavlja unazad nekoliko godina I uvek u ovo doba. I ovoga puta kvota je 1800 uzoraka na području Moravičkog okruga. Analize se vrše na osnovne sastojke zemljišta I pokazuju šta jednoj parceli treba ili ne treba, kažu poljoprivredni stručnjaci. Ovaj posao će se obavljati još oko mesec dana I besplatan je . Poljoprivrednici koji su zainteresovani za analizu potrebno je da podnesu zahtev Poljoprivrednoj službi , potvrdu o aktivnom status I document o strukturi biljne proizvodnje.

Među brojnom aktivnostima PSSS Čačak ovih dana je i analiza zemljišta. Savetodavci imaju pune ruke posla jer pokrivaju četiri lokalne samouprave, a dodatni problem su padavine ovih dana , pa dolazi do zastoja u radu. Radi se o dragocenoj agrotehničkoj meri koja je od velike pomoći poljoprivrednicima kada planiraju zasnivanje nekog zasada.

,, Ovih nekoliko poslednjih godina se kreće na nivou od 1800 analiza na osnovne gradijente zemljišta. To su MPK, kalcijum karbonat, temperatura , vlaga zemljišta, takođe PH vrednost u vodi, PH vrednost u KCl-u. Vrše se osnovne analize bez analize mikoelemenata, ali one analazi koje mogu da pokažu šta treb a ili ne treba jeednoj parceli”, rekao je Milan Damljanović, savetodavac u PSSS Čačak.

Poljoprivredni stručnjak Damljanović kaže da danas mogu da se postignu određene uštede u proizvodnji s obzirom da postoji više od 50 različitih formulacija . To daje mogućnost da se izaberu različite kombinacije pesticida za različite poljoprivredne kulture .

Poljoprivrednici koji su zainteresovani za analizu potrebno je da podnesu zahtev Poljoprivrednoj službi , potvrdu o aktivnom status I document o strukturi biljne proizvodnje. Za proizvođače koji su u e Agraru potrebna dokumenta mogu se izvaditi u PSSS u Čačku , kaže naš sagovornik.

Analize zemljišta su besplatne i realizuju se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede.

Kupina preuzela titulu najskupljeg voća u junu, cena stigla i do 1600 dinara za kilogram

Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina. Na jednoj od beogradskih pijaca kilogram tog voća je 1. 600 dinara. Iako smo duboko zagazili u sezonu, cene i dalje ne padaju.

Ovogodišnja trešnja kisela je i proizvođačima i kupcima. Proizvođačima koji zbog slabog roda gubitak pokušavaju da nadoknade visokom cenom. Kupcima, jer zbog cene, voće kupuju na komad, piše RTS.

„Pad roda je najveći zabeležen kod kajsija i trešanja. U nekim krajevima pad ide od 30 do 80 posto u zavisnosti od različitih delova Srbije. U nekim krajevima kao što je zapadna Srbija, pad je bio čak do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Duško Bodroža, sa Insituta ekonomskih nauka.

Neminovno se to odražava na cene. Dok je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine u prvoj nedelji juna za kilogram kajsija trebalo 300 a breskvi 250 dinara, u istom periodu ove godine koštaju 500 dinara. Statistika je u obzir uzela cene u hipermarketima gde je voće jeftinije.

„Mi sarađujemo sa više od 200 domaćih dobavljača i ako govorimo na godišnjem nivou to je oko 60.000 tona koje se na našim policama nađu sa srpskih njiva kada govorimo o voću i povrću. Međutim, u slučaju slabije sezone, vremenskih prilika, idemo na uvoz. Najčešće je to iz Grčke kada govorimo o sezoni“, kaže Milica Rakovac, rukovodilac korporativnih komunikacija „Deleza“.

Računica će tek da se svede, ali prema nekim procenama zbog mraza, onda i grada, dok je voće bilo u cvetu, a sada i suše, višnja će biti recimo 40 odsto a malina oko 30 odsto roda u normalnim sezonama.

„Ove godine je svo voće deficitarno. Naša nabavka je unapred dobro planirana i ugovorena. Stoga bićemo primorani da uvezemo samo minimalne količine voća. Trudimo se da optimizujemo naše interne procese kako bi cena naših proizvoda ostala stabilna. Ove godine, ukoliko i dođe do poskupljenja, poskupljenje će biti minimalno“, kaže Dunja Bibić, PR menadžer „Fruvite“.

Međutim, ni sa uvozom neće biti lako. Na udaru hladnog talasa bile su i Rumunija, Bugarska, Moldavija, a posebno je pogođena Makedonija.

Stručnjaci koji predviđaju nepovoljne klimatske prilike, savetuju preorijentaciju na otpornije sorte.