U čačanskom Institutu za voćarstvo gosti iz Bugarske

U dvodnevnoj poseti u čačanskom Institutu za voćarstvo boravila je tročlana delegacija saradnika iz Bugarske. Akcenat je bio na obezbeđivanju sadnog materijala za predstojeću vegetaciju . Posebno interesovanje pokazali su za nove sorte šljive . Program posete obuhvatao je i obilazak nekoliko rasadničara u Srbiji gde su gosti obezbedili materijal koji Institut ne poseduje. Saradnja između Bugarske i čačanskohg instituta za voćarstvo uspostavljena je 2015. godine i uglavnog se bazira na pružanje stručne podrške čačanskih stručnjka iz ove ustanove.

I u novoj 2026. čačanski Institut za voćarstvo nastavio je sa dobrom praksom saradnje sa koloegama i saradnicima iz susednih zemalja. Sezonu poseta otvorili su gosti iz Bugarske sa kojima uspešna saradnja postoji punih 10 godina . Tročlana delegacija srdačno je dočekana u Čačku , a povod za posetu, sada već tradicionalan, nabavka sadnog materijala.

Na čelu bugarske delegacije Todor Dimov iz Sofije u poseti sa sinom Aleksandrom . Dugogodišnji je saradnik Instituta. Proizvodi malinu, borovnicu i kupinu u Srednjoj Gori u Bugarskoj na površini od oko 10 hektara. Nosi lepe utiske tokom Boravka u Čačku . Zadovoljan je saradnjom sa Institutom. Naročito sa stručnim savetima koje pruža dr Aleksandar Leposavić.

Dimov kaže da se u proizvodnji susreće sa različitim problemima . Navodi , između ostalog , štetan uticaj insekata. Ukoliko se ne spreči ova pojava može ostaviti posledice na rod u naredne četiri godine.

Drugi član delegacije Cvetan Hubanov izrazio je takođe zadovoljstvo boravkom u Čačku čestitajući Novu godinu i našoj ekipi i Čačanima sa željom za dobro zdravlje , sreću i berićetno leto. Najveći je proizvođač jabuke u Bugarskoj koji ovo voće gaji na površini od oko 200 hektara . Ovaj ugledni voćar i otkupljujuje jabuku i najveći je izvoznik ove voćne vrste. Ističući od neprocenjivog značaja saradnju sa profesorom Leposavićem navodi biofertilizaciju kao jedan od mnogo drugih problema koje je teško rešiti.

Dr Leposavić je sa gostima obišao i rasadničare u Srbiji gde su obezbedili sadni materijal koji institut nema. On podseća da je proizvodnja jabuke u Srbiji smanjena zbog poznatih problema sa plasmanom. Očekuje da će i u našoj zemlji biti veća potražnja za komercijalnim sortama ovog voća kao što je to slučaj u Bugarskoj. I očuvanje vodnih resursa u Bugarskoj moglo bi da se primeni u Srbiji.

Gosti iz Bugarske posetli su i laboratoriju Instituta gde se primenjuju nove tehnike u proizvodnji sadnog materijala , u preradi voćnih proizvoda sve u cilju prevazilaženja brojnih problema u voćarskoj proizvodnji. Saradnja sa gostima iz Bugarske biće nastavljena. Najavili su novi dolazak u našu semlju kada različite voćne vrste stignu na rod. Da prenesu svoja iskustva i steknu nova znanja od dr Leposavića koja su zlata vredna , vrednija i značajnija od konsultanata iz Engleske sa kojima su sarađivali pre 11 godina.

Proizvođači mleka Centralne Srbije traže hitan sastanak u Vladi Srbije

Predstavnici udruženja proizvođaka mleka, odgajivača goveda i drugih udruženja poljoprivrednika traže hitan sasatanak u Vladi Srbije zbog sve teže situacije u mlekarstvu koju i dalje prati smanjen otkup sirovog mleka i nagomilane količine mleka kod proizvođača. Zahtev za prijem kod predsednika i premijera države , kao i ministra poljoprivrede poslat je nakon sastanaka koji je održan u nedelju u Ravnom Gaju. Jedan od predloga za ublažavanje nastale situacije koji će se sugerisati nadležnima je donošenje paketa mera, izjavio je za TV Lav plus Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije. Ako do sastanka ne dođe i dalje će se prosipati mleko i doći će do eskalacije problema , rekao je Trajković.

Zbog sve većih problema u proizvodnji sirovog mleka među proizvođačima raste nezadovoljstvo iz dana u dan. Kako bi se nastala situacija na tržištu u oblasti mlekarstva rešila u Ravnom Gaju održan je sasatanak proizvođača , odgajivača goveda, otkupljivača mleka. Nakon razgovora upućen je zahtev za hitan prijem u Vladi Srbije za dogovor o prevazilaženju nastale situacije, izjavio je za TV Lav plus Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije .

,, Da pokušamo da nađemo neki od modela koji može dam reši problem . Verovatno će to biti paket mera, a jedna će biti da se izvrši interventan otkup UHT mleka sa zaliha i mleka u prahu. Imamo još neke druge predloge koje ćemo izložiti na sasatanku ako do sastanka dođe”, rekao je Trajković .

Problem je što trenutno nema preradnih kapaciteta sirovog mleka u Centralnoj Srbiji , kaže Trajković. Smatra da ni uvođenje prelevmana ne bi imalo efekta.

,, Kažem da bi to moglo da se ispegla tek letos kada se očekuje oporavak cene u Evropi. Do tad će i dalje biti pad cene mleka u Nemačkoj kako mi imamo informaciju. Problem je ogroman. A problem je potencijalno još veći kada se napune lageri postojećih mlekara zbog slabe prodaje . Mi ćemo za mesec dana imati i prestanak otkupa poput kraljevačke mlekare koja je u potpunosti u nedelju otkazala potpun otkup. To je 32, 33 tone mleka dnevno. Tog dana nisu uzeli mleko od proizvođača i rekli su im vidite šta ćete”, priča između ostalog Trajković . Podseća da su problemi kod proizvođača mleka u Centralnoj Srbiji počeli kada je došlo do propasti mlekare KUČ u Kragujevcu. Zbog takve njihove situacije viškove mleka prihvatio je delom Somboled, zatim neke lokalne mlekare , obkašnjava naš sagovornik i dodaje da je sve to trajalo kada je najavljeno smanivanje otkupa mleka.

Trajković kaže da je jedna od mera koju bi država trebalo da sprovede apel da se poveća konzumiranje mleka . Potvrđuje da je domaće mleko zdravo i ispravno za naše proizvođače.

Sastanku u Ravnom Gaju prisustvovali su osim proizvođača sirovog mleka i predstavnici mlekara Lazar, Megle, Granit, Seničić, Dikan kop, otkupljivač Micić prom i drugi. Miloš trajković kaže da ako do sastanka sa predstavnicima države ne dođe proizvođači će nastaviti da prosipaju mleko , a onda će eskalirati problemi.

Ledeni dani za sada bez posledice na ozime useve u Zlatiborskom okrugu

Niske temperature i višednevni ledeni dani ne donose samo probleme u saobraćaju i svakodnevnom životu građana, već mogu uticati i na poljoprivredu. Iako je zima period mirovanja vegetacije, dugotrajni mrazevi mogu ugroziti pojedine useve. Međutim, prema informacijama iz Poljoprivredno savetodavne stručne službe Užice, trenutni ledeni dani ne utiču na ozime useve na teritoriji koju ova služba pokriva. Stručnjaci ističu i da je sneg dobra zaštita za useve, i da za sada nema razloga za zabrinutost.

Na području koje pokriva Poljoprivredno savetodavna stručna služba Užice, zasejano je oko 5.000 hektara ozimih žita, pre svega pšenice i ječma. Iako je setva bila otežana zbog nedostatka vlage i produženog roka, pšenica je dobro razvijena i ušla je u fazu bokorenja i kako ističu stručnjaci, ona nema problema sa prezimljavanjem:

-Na području koje pokriva poljoprivredno savetodavna stručna služba Užice protekle jeseni je zasejano negde oko 4.500 do 5.000 haktara pod ozimim žitima od čega su dominantna pšenica na 2.700 hektara zatim ječam na 2.000 hektara, a ovas i raž ostalo. Uslovi setve su bili malo problematični, bilo je dosta nedostatka vlage zemljišne pa je priprema i setva išli nešto teže taj rok se produžio. Optimalan bi bio negde od petog do 25. oktobra ali se produžio i ušao je u novembar. Međutim pšenica je imala imala je dovoljno vremena da se pripremi za uslove prezimljavanja, znači da dođe do kaljenja i ušla je u fazu bokorenja. Mi ovde imamo i jednu prednost što obično kad počnu niske temperature pojavljuje se i sneg koji pokrije te površine tako da je pšenica, odnosno ozima žita, su zaštićena od izmrzavanja. Nema te golomrazice, a inače pšenica može da izdrži i temperaturu do -18°, tako da trenutno nema nikakvih problema što se tiče ozimih žita. Zaštićena su, nema oštećenja na listu tako da, ovo su neki uslovi koji su za pšenicu idealni. Normalno, za onu koja je zasejana na vreme, sa deklarisanim semenom i sa odgovarajućom agrotehnikom – rekao je Ljubodrag Pantelić savetodavac za ratarstvo PSSS Užice.

Stručanjci ponavljaju da su ozimi usevi na području Zlatiborskog okruga dobro pripremljeni i da su trenutno zaštićeni. Hladno vreme za sada ne ugrožava useve i ne pravi nikakve probleme.

Naš sagovornik ističe da trenutni mraz i sneg imaju pozitivan efekat i na zemljište.Tlo se natapa i ostaje vlaćno, što je dobro za narednu setvu i razvoj useva.

Poljoprivrednicima se u ovom periodu savetuje da obiđu svoje parcele i provere da li ima poljskih glodara. Ukoliko ih primete, glodari se moraju uništavati, najčešće hemijskim putem, jer u ovo doba godine mogu praviti probleme kod strnih žita.

JAVNI POZIV ZA NOVE MAŠINE

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za 2025. godinu. Zahtevi se podnose u periodu od 4. do 31. decembra 2025. Godine preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu iznosi 1.500.000 dinara.

Ovim pozivom obuhvaćene su investicije koje su u potpunosti realizovane u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom Javnom pozivu, odnosno od 3. novembra 2024. godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme: za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; oprema kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja, za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja;

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, imaju prijavljeno gajenje odgovarajuće vrste životinja ,izvršila su obnovu registracije za tekuću godinu pre podnošenja zahteva za ostvarvanje prava na podsticaj i nalaze se u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo, zemljoradnička zadruga, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Pravo na podsticaj se ostvaruje ukoliko je podnosilac zahteva u potpunosti realizovao investicije za koje podnosi zahtev u periodu od dana isteka roka za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po prethodnom javnom pozivu. Ukupna vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje treba da bude jednaka ili veća od 80.000 dinara, odnosno jednaka ili veća od 50.000 dinaraako za investicije u pčelarstvo.

Pored ovih opštih uslova uslova neophodno je da ispunjava i posebne uslove u pogledu obima proizvodnje i to u zavisnosti od vrste proizvodnje i predmeta zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

U PSSS Čačak u toku analiza zemljišta

Savetodavci Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak započeli su analizu zemljišta koja se tradicionalno obavlja unazad nekoliko godina I uvek u ovo doba. I ovoga puta kvota je 1800 uzoraka na području Moravičkog okruga. Analize se vrše na osnovne sastojke zemljišta I pokazuju šta jednoj parceli treba ili ne treba, kažu poljoprivredni stručnjaci. Ovaj posao će se obavljati još oko mesec dana I besplatan je . Poljoprivrednici koji su zainteresovani za analizu potrebno je da podnesu zahtev Poljoprivrednoj službi , potvrdu o aktivnom status I document o strukturi biljne proizvodnje.

Među brojnom aktivnostima PSSS Čačak ovih dana je i analiza zemljišta. Savetodavci imaju pune ruke posla jer pokrivaju četiri lokalne samouprave, a dodatni problem su padavine ovih dana , pa dolazi do zastoja u radu. Radi se o dragocenoj agrotehničkoj meri koja je od velike pomoći poljoprivrednicima kada planiraju zasnivanje nekog zasada.

,, Ovih nekoliko poslednjih godina se kreće na nivou od 1800 analiza na osnovne gradijente zemljišta. To su MPK, kalcijum karbonat, temperatura , vlaga zemljišta, takođe PH vrednost u vodi, PH vrednost u KCl-u. Vrše se osnovne analize bez analize mikoelemenata, ali one analazi koje mogu da pokažu šta treb a ili ne treba jeednoj parceli”, rekao je Milan Damljanović, savetodavac u PSSS Čačak.

Poljoprivredni stručnjak Damljanović kaže da danas mogu da se postignu određene uštede u proizvodnji s obzirom da postoji više od 50 različitih formulacija . To daje mogućnost da se izaberu različite kombinacije pesticida za različite poljoprivredne kulture .

Poljoprivrednici koji su zainteresovani za analizu potrebno je da podnesu zahtev Poljoprivrednoj službi , potvrdu o aktivnom status I document o strukturi biljne proizvodnje. Za proizvođače koji su u e Agraru potrebna dokumenta mogu se izvaditi u PSSS u Čačku , kaže naš sagovornik.

Analize zemljišta su besplatne i realizuju se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede.

Kupina preuzela titulu najskupljeg voća u junu, cena stigla i do 1600 dinara za kilogram

Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina. Na jednoj od beogradskih pijaca kilogram tog voća je 1. 600 dinara. Iako smo duboko zagazili u sezonu, cene i dalje ne padaju.

Ovogodišnja trešnja kisela je i proizvođačima i kupcima. Proizvođačima koji zbog slabog roda gubitak pokušavaju da nadoknade visokom cenom. Kupcima, jer zbog cene, voće kupuju na komad, piše RTS.

„Pad roda je najveći zabeležen kod kajsija i trešanja. U nekim krajevima pad ide od 30 do 80 posto u zavisnosti od različitih delova Srbije. U nekim krajevima kao što je zapadna Srbija, pad je bio čak do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Duško Bodroža, sa Insituta ekonomskih nauka.

Neminovno se to odražava na cene. Dok je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine u prvoj nedelji juna za kilogram kajsija trebalo 300 a breskvi 250 dinara, u istom periodu ove godine koštaju 500 dinara. Statistika je u obzir uzela cene u hipermarketima gde je voće jeftinije.

„Mi sarađujemo sa više od 200 domaćih dobavljača i ako govorimo na godišnjem nivou to je oko 60.000 tona koje se na našim policama nađu sa srpskih njiva kada govorimo o voću i povrću. Međutim, u slučaju slabije sezone, vremenskih prilika, idemo na uvoz. Najčešće je to iz Grčke kada govorimo o sezoni“, kaže Milica Rakovac, rukovodilac korporativnih komunikacija „Deleza“.

Računica će tek da se svede, ali prema nekim procenama zbog mraza, onda i grada, dok je voće bilo u cvetu, a sada i suše, višnja će biti recimo 40 odsto a malina oko 30 odsto roda u normalnim sezonama.

„Ove godine je svo voće deficitarno. Naša nabavka je unapred dobro planirana i ugovorena. Stoga bićemo primorani da uvezemo samo minimalne količine voća. Trudimo se da optimizujemo naše interne procese kako bi cena naših proizvoda ostala stabilna. Ove godine, ukoliko i dođe do poskupljenja, poskupljenje će biti minimalno“, kaže Dunja Bibić, PR menadžer „Fruvite“.

Međutim, ni sa uvozom neće biti lako. Na udaru hladnog talasa bile su i Rumunija, Bugarska, Moldavija, a posebno je pogođena Makedonija.

Stručnjaci koji predviđaju nepovoljne klimatske prilike, savetuju preorijentaciju na otpornije sorte.