Stručnjaci upozoravaju: Već jedemo GM hranu iz uvoza, jeste rizik po zdravlje

Odluka “da ili ne GMO” u Srbiji je istovremeno i odluka koji model poljoprivrede želimo da dominira u budućnosti: model agroindustrijskog biznisa vođen tehnološkim inovacijama pod patronatom multinacionalnih kompanija, ili porodični model poljoprivrede, vođen ekološkim principima u saglasju sa raspoloživim resursima – prirodnim, ljudskim, proizvodnim, finansijskim i lokalnim.

Ovako prekretnicu pred kojom će se naći naša zemlja objašnjava dr Tatjana Brankov, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici, dodajući da pitanje GMO, uključujući i novostvorene genetski editovane organizme, ne sme da se razmatra samo u sklopu politike bezbednosti hrane, ili ekološke politike.

“Genetski modifikovana hrana koja je prisutna na tržištu predstavlja rizik po zdravstvenu bezbednost ljudi i prouzrokuje brojne neželjene ekološke posledice. Međutim, to je jedan aspekt, drugi je pitanje: da li želimo da budemo vazalna ili suverena država? Priželjkujemo li bankrot srpskog seljaka kojeg ćemo u svojevrsnoj faustovskoj nagodbi prisilno uključiti u tokove nefer biznisa, u kojem će najveći deo dobiti morati da preda snabdevačima GM tehnologije? Ili želimo revitalizaciju srpskih sela i obnovu zadrugarstva”, ističe profesorka Brankov.

Iako su Zakonom o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine proizvodnja i promet GM hrane kod nas zvanično zabranjeni, realno, ni Srbija nije ostala imuna na proizvode koji sadrže GMO ispod 0,9 odsto, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda. Zbog toga sada kada se govori o GMO, reč je, zapravo, o hrani koja prelazi taj limit. Iako se u javnosti može čuti da u Srbiji postoje na hiljade hektara pod GM sojom, koju i naši koriste, to su sve nepouzdani podaci.

“GM hrana se najverovatnije nalazi na našim trpezama, a najviše u prerađenoj hrani stranog porekla. Naravno, navedeno ne isključuje ni domaće kompanije koje su deo mesne (i druge) industrije, a koje uvoze jeftine sirovine. Transgena soja pronađena je u tragovima, čak i u prodavnicama zdrave hrane, o čemu su objavljeni naučni radovi”, naglašava naša sagovornica. “Ipak, precizan odgovor na dato pitanje mogu da daju samo nadležni organi.”

Srbija ima mehanizme za borbu protiv GMO, ali je, po rečima naše sagovornice, pitanje da li želi da u nju uđe iskreno i “do kraja”, jer je ona neraskidivo vezana za borbu protiv kriminala i korupcije.

“Treba zatvoriti vrata tajkunizaciji agrara i dozvoliti institucijama da rade svoj posao bez pritisaka. U toj borbi država može da računa na podršku više od četiri petine građana”, poručuje Brankov.

“Stav “naša baštica naša slobodica”, uz uspostavljanje adekvatnog sistema kontrole hrane, u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, zaštitio bi kako državne interese, tako i interese građana”.

MNOGO PITANjA, A MALO ODGOVORA

Profesorka Brankov navodi i primer pokušaja jednog kragujevačkog portala da dobije odgovore o načinu kontrole prisustva GMO u Srbiji.

Odgovore vezane za kontrolu pošiljaka primarnih poljoprivrednih proizvoda na graničnim prelazima i kontrolu useva na prisustvo GMO, dobili su od Ministarstva poljoprivrede. Zato je, međutim, kaže profesorka, Ministarstvo zdravlja u potpunosti ignorisalo pitanje da li je GMO prisutan u dečjoj hrani. Nadležni organi su, takođe, prenebregli pitanja o kontroli prehrambenih proizvoda u maloprodaji.

#gmo, #hrana, #srpskiproizvod

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.